Bila je sredina septmebra, završetak turističke sezone – vreme koje meštani najviše vole. Većina turista je otišlo, deca krenula u školu, more je ponovo čisto a leto još traje. Sezona kulturnih događanja je na pomolu a život se vraća u uobičajenu normalu.

Pozivnica za otvaranje izložbe “afirmisanog grafičara” stigla nam je u vidu telefonskog poziva vlasnice, naše dugogodišnje poznanice Nives. “Mi” smo ustvari bili manje – više stalna ekipa Novosađana koji su negovali tradiciju prolećnog i jesenjeg aktivnog  muškog odmora na moru. Pored primarnog zaduženja koje smo sebi postavili – ploviti barkom i ribariti što više, upražnjavali smo u slobodno vreme i sekundarne zanimacije: ispijanje jutarnjeg piva na podnevnom suncu, golišavo sunčanje na palubi, besmisleno maltretiranje pijačnih prodavaca, degustacija novonačetih buradi u vinskom podrumu “Vranac” (kod Ljube zvanog Pop, jer je bila javna tajna da “krsti” svaku količinu vina na točenje, ali bože moj… tradiciju valja očuvati pa nismo menjali izbor vinoteke).

Bio je utorak, glup dan. Veče nije mnogo obećavalo jer je mesečina bila toliko jaka da nije vredelo ribariti. Poziv na izložbu nije delovao baš kao bingo zgoditak, pa smo rešili da to bude Plan B. Očekivano, – ekstremno kuliranje ne rađa bog zna kakvu inicijativu, – pa do 9 uveče Plan A nismo ni smislili. Nemajući bolje rešenje, nonšalantno namontirani uputili smo se ka Galeriji. Malo smo kasnili (normalno), što se pokazalo kao pun pogodak: zbog gužve i vrućine u malom prostoru konobari su počeli da služe piće na platou isped. Ubrzo se sva publika preselila napolje, – uključujući autora, Nives i kritičara koji je učeno tupio o svežem likovnom izrazu.

Bio je to jedan od dosadnijih skupova koje pamtim. Na sreću, pristojno ohlađen “Krstač” koji se služio obaška stizao je brže nego što su se govornici smenjivali. Tako da smo se latili ozbiljnog posla satiranja belog, u količinama, ne obraćajući pažnju na  bulumentu dosadnih likova u publici. Već i letimičan pogled na skup stavljao je do znanja da ćemo odatle ubrzo podići sidro. Ni besplatno vino nije moglo da nas zadrži.

Osetio sam da me je neko gurnuo s leđa, onako u prolazu. Nije da sam bio loše volje, ali ne volim kad mi neko prospe piće. Osim toga, početni entuzijazam za neku akciju brzo se topio a nadolazeće neraspoloženje pretilo je da ugrozi završetak večeri. Ako se nešto u međuvremenu ne dogodi i razgrne mrzovolju.

Ponovo me je neko gurnuo s leđa. Još jedan gutljaj belog ode u nepovrat, na moju belu lanenu Sisley košulju. Ovaj put nisam bio voljan da pređem preko toga. Spreman za okršaj svake vrste, naglo sam se okrenuo i uzeo vazduh da otpočem paljbu.

- “Excuse me, I am terrible sorry”. Izvanredno doterana i odmereno nakićena gospođa izvinjavala mi se iz sve snage, pokušavajući da mi paprinom salvetom obriše fleku sa grudi. Stišao sam bes u sekundi. Njen akcenat je nepogrešivo govorio da se radi o originalu a ne o kopiji. Strankinja sa mnogo ukusa i stila – vrsta koja izumire na našim prostorima.

- “Oh, ništa zato, dešava se” – rekoh galantno. Očigledno se radilo o dami, a prema takvima grubost ili balkanski prostakluk nikada nisu bili rešenje. Tek tada sam primetio da nije sama jer su nam se pridružile tri njene drugarice. Takođe u četrdesetim, neprilično elegantne, odisale su nehajnom nonšalancijom bezbrižnosti. Dok smo se svi priglupo smeškali rešio sam da se pozdravim i odem od njih, jer se moj Čopor probijao ka nama zapanjujućom brzinom, s obzirom na količinu alkohola u nogama. Nisam želeo reskir da im pokvarimo veče.

I one i ja smo napravili po nekoliko koraka svako na svoju stranu, tako da me je Čopor sustigao na par metara od njih. Pozicionirale su se iskusno, malo sa strane glavnog događaja – taman kako treba. Izgledale su kao raskošni buket na jednoličnom zelenom travnjaku. Što bi rekao legendarni sportski komentator Vladan Stojaković – “U buketu igrača nadvisile su sve ostale”.

Publika je počela diskretno da se razilazi pa je između nas ostala čistina.

- “Grrrrrrrrrrrrr” – začulo se režanje pored mene. Zvučalo je savršeno autentično, duboko i potmulo, kao iz grla mog vučjaka kad mu oduzimaš kost iz čeljusti.

- “Grrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr” – ponovilo se, ovaj put malo glasnije. Trebalo mi je još par sekundi da shvatim šta se dešava. Moj čopor je režao horskom onomatopejom i sva petorica su zurila u moje novostečene poznanice. One se nisu udostojile da pokažu da nas primećuju, iako su se nečemu kikotale.

- “Grrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrrr” – u horu smo režali sva šestorica, još uvek dovoljno glasno da one čuju a dovoljno tiho da se za nama ne okrene pola trga. Šta mi je drugo preostalo? Ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se.

- “Miiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiijau”, odjednom se začulo tiho iz njihovog pravca. U nanosekundi smo sva šestorica umukli u neverici, ali se mijaukanje ponovilo. One su se očigledno odlično zabavljale – kikotale i mijaukale istovremeno gledajući nas i nazdravljajući vinom.

Plan B postao je tog momenta Plan A. Upoznavanje je potrajalo duže nego sve režanje i mijaukanje zajedno, ali smo na posletku nekako isplivali bar delimično zapamtivši imena jedni drugih. Ispostavilo se da su sišle sa jahte ukotvljene ispred Starog grada, koja pripada nekoj od njih, na privatnom krstarenju Mediteranom. Odlaze sutra. Uobičajeno početno ćaskanje dotaklo je njihovu želju da probaju neka lokalna jela, iako nisu imale pojma šta bi to moglo da bude. Ne mogu da se setim ko je od nas to prvi predložio, ali zvučalo je logično da ih mi upoznamo sa gastronomijom podneblja. Ne mogu da se setim ni kojoj od njih je palo na pamet da to bude na njihovoj jahti, – jer imaju kuvara i poslugu, ali je predlog bio prihvaćen i realizovan u nekoliko narednih minuta.

Jahtu ne vedi opisivati jer se rečima ne može dočarati. I zaista su imale kuvara po imenu Hoze, koji je spremno saslušao spisak namirnica i začina koji su mu potrebni. Kad sam završio objašnjavjući mu recepte, upitao me je može li da mi ponudi da ja pripremim jelo a da mi on asistira. Ni danas ne znam da li je to bilo zato što sam mu delovao dovoljno ubedljivo ili zato što nije razumeo pola od onoga što sam mu govorio (iako postoji ozbiljna sumnja da je ovo drugo). Bilo kako bilo, u zalihama je bilo svih mogućih namirnica u velikim količinama. Pošto sam ga imao kao asistenta, pripremiti večeru nije moralo da traje predugo.

Odlučio sam se za prosta, ukusna i efektna jela: hladnu čorbu od jogurta, krastavaca i paradajza, potom za jedno veoma staro i tradicionalno jelo koje potiče baš iz Boke Kotorske, a za slatkiš letnju tortu bez pečenja – „markizu“. Možda su jele nešto od ovih jela i ranije, ali Bokeljske šnicle sigurno nisu.

Nisam primetio da je Hoze hvatao beleške, ali sumnjam da bi mu i bile potrebne – čovek je bio vrhunski profesionalac. Lakoća sa kojom je izvršio moje naloge ukazivala je da se radilo o njegovoj ljubaznosti, a meni je mogla samo da imponuje.

Jutro smo dočekali poprilično šlogirani, a verujem i one. Mi kod kuće, one na jahti. Kako je plan bio da danas otplove, prihvatili smo poziv na oproštajni ručak. Posebno sam vrebao šta će nam profesionalac ponuditi za revanš.

Hoze je, kao i svaki Meksikanac morao da spremi bar jedno jelo od pasulja. Prethodno je izneo dve vrste rolnica spektakularnog izgleda i ukusa, uz koje je poslužio pohovane kolutiće luka. Za desert je poslužio najbrži mogući slatkiš od jabuka, tzv. „drobljenac“.

Rastali smo se predveče, opet teturajući. Kkao je od ručka već prošlo dosta vremena, Hoze nam je na rastanku svakom dao po jedan buritos, onako za usput. Da nismo razmenili e-mail adrese, nikada ne bih zapamtio Hozeove recepte. Kasnije, napisao mi je da će sigurno u raznim prilikama spremiti Bokeljske šnicle.

]]> http://www.smekerskikuvar.com/o-kerovima-i-mackama/feed/ 0 http://www.smekerskikuvar.com/corba-yocoto/ http://www.smekerskikuvar.com/corba-yocoto/#comments Sun, 26 Aug 2012 08:09:48 +0000 http://www.smekerskikuvar.com/?p=582 Nastavite sa čitanjem →]]>

Hladna čorba

By Dubi Published: avgust 26, 2012

Zdrav obrok za vruće dane

Ingredients

• 1 čaša jogurta
• 1 čaša kiselog mleka
• 2 krastavca
• 2 paradajza
• 2 kašike svežeg peršunovog lista seckanog
• 2 kašike ulja
• 2 kašike vlasca seckanog
• bosiljak
• so
• biber
• suvi začin

Instructions

1. Dobro izmešati 1 čašu jogurta i 1 čašu kiselog mleka.
2. Na kockice iseći povrće: 2 oljuštena i očišćena krastavca, i 2 paradajza. Ubaciti u veću posudu i dodati 2 kašike seckanog peršunovog lista, 2 kašike ulja, nekoliko seckanih listova bosiljka, 2 kašike seckanog vlašca, so, biber i vrlo malo suvog začina. Spojiti sa jogurt masom i promešati. Ostaviti pola sata u frižider da se hladi.
3. U tanjire iz kojih će se jesti poslagati duž cele ivice jedno preko drugog tanke kolutove krastavca, dobro opranog i neoljuštenog, blago posloljene i posute sa malo akeve paprike. Preko njih u tanjire sipati čorbu.

• Cuisine: Mediteranska
• Course: Supa
• Skill Level: Početnik

WordPress Recipe Plugin by ReciPress

Markiza

By Dubi Published: avgust 26, 2012

Torta bez pečenja

Ingredients

• 1 šolja suvih grožđica/brusnica
• 250g putera
• 200g prah šećera
• 8 jaja
• 200g mlečne čokolade
• 1 kašika kakao praha
• 1dl mleka
• 1-2 kašike ruma
• 1-2 pakovanja piškota
• šlag

Instructions

1. Prokuvati kratko šaku grožđica i potopiti u rum da se ohlade.
2. Umutiti mikserom 250g putera sa 200g šećera u prahu da bude glatko. Dodavati jedno po jedno 8 žumanaca, muteći sve vreme, pa dodati 200g rastopljene mlečne čokolade i kašiku kako praha.
3. Umutiti čvrsto 8 belanaca i ubaciti u smesu, neprestano muteći. Ocediti grožđice i ubaciti pa kašikom blago pomešati u smesu.
4. U tanjir sipati 1 dl mleka, malo ruma i u to umakati piškote, pa njima prekriti dno posude u kojoj će biti torta. Sipati sav krem u posudu, preko piškota. Piškote prepolovljene dužine ređati po unutrašnjem obodu posude kao zid (najbolja posuda je pleh kojem se otvara stranica, jer se lakše izvadi).
5. Staviti u zamrzivač da se stisne. Pre posluženja ukrasiti šlagom. Može da se posluži i kao krem u čaši, bez piškota.

• Cuisine: Internacionalna kuhinja
• Course: Desert
• Skill Level: Napredan

WordPress Recipe Plugin by ReciPress

Bokeljske šnicle

By Dubi Published: avgust 26, 2012

Autentično jelo Boke Kotorske

Ingredients

• 4 šnicle junećeg buta/filea
• 2 kašike maslinovog ulja
• 1 konzerva paradajz pelata
• 1 kašika putera
• biber u zrnu
• 2 čena belog luka
• 1 kašičica suvog začina
• 2 kašike šećera
• pivo
• svež peršunov list
• mladi luk/praziluk

Instructions

1. Šnicle od junećeg buta ili filea ili sinjskog buta iseći na 1 cm debljine (po potrebi stanjiti kuhinjskim batom). Posloiti i popapriti.
2. Propržiti ih u šerpi sa obe strane na maslinovom ulju, puteru i kašiki šećera da se stvori karamel, na srednje jakoj vatri. Kada porumene, dodati paradajz pelat. U pelat dodati soli, bibera u zrnu, 2 nagnječena čena belog luka i suvog začina. Sve to naliti pivom, da pliva (od piva će meso postati mekano). Poklopiti šerpu na pola i ostaviti da krčka, dok šnicle sasvim ne omekšaju a tečnost se ne reducira i zgusne.
3. Poslužiti na tanjiru preliveno sosom iz šerpe, uz pirinač krompir ili povrće.

• Cuisine: Mediteranska
• Course: Glavno jelo
• Skill Level: Lako

WordPress Recipe Plugin by ReciPress

Meksički čili pasulj sa kiselim mlekom

By Dubi Published: avgust 26, 2012

Manje poznato, vrlo ukusno

Ingredients

• 2 glavice crnog luka
• 2-3 čena belog luka
• 1 čili papričica
• 1/2 kg crven pasulj skuvan ili konzerva
• so
• biber
• suvi začin
• majčina dušica
• čili prah ili aleva paprika
• 2 dl kiselg mleka/pavlake
• ulje

Instructions

1. Naseckati na sitno 2 glavice luka i 2 - 3 čena belog luka. Naeckati sitno i jednu čili (ljutu) papričicu (ko ne može ljuto neka odstrani žilice i semenke).
2. Propržiti sve zajedno na srednje jakoj vatri na malo ulja dok luk ne počne da menja boju. Onda dodati kašiku - dve tople vode i dinstati još 3 minuta.
3. Na dno dublje posude za rernu (najbolje zemljane) rasporediti crveni pasulj prethodno skuvan, u količini po želji (najpraktičnije je koristiti već skuvan, iz konzerve). Začiniti pasulj sa malo suvog začina, malo soli i bibera i majčine dušice (timijan). Količine odrediti prema sopstvenom ukusu. Preko pasulja rasporediti dinstatni luk i ljutu papričicu. Preko svega rasporediti 2-3 dl kiselog mleka ili kisele pavlake.
4. Peći u rerni oko 20 – 30 minuta na jakoj vatri (ne duže, jer je pasulj već kuvan). Izvaditi iz rerne i preko pavlake posuti malo čili paha (ili aleve paprike) i kašičicu – dve majčine dušice.

• Cuisine: Meksička
• Course: Prilog
• Skill Level: Lako

WordPress Recipe Plugin by ReciPress

Havajske rolnice

By Dubi Published: avgust 26, 2012

Klasik kombinacija kojiom ćete svakog oduševiti

Ingredients

• 2 šnicle po osobi ćurećih ili pilećih prsa
• 1 šnita po šnicli dimljene slanine tanko sečena
• 1 crvena paprika
• tvrdi žuti sir po izboru
• konzerva ananasa
• svež bosiljak/sušeni
• prstohvat so
• prstohvat bibera
• prstohvat suvog začina
• 1-2 struka mladog luka

Instructions

1. Ćureće ili pileće grudi iseći na šnicle i istući - istanjiti kuhinjskim batom. Računati dve šnicle po osobi. Za svaku šniclu pripremiti po komad alu folije veličine cca 30 x 30 cm.
2. Pripremiti dugačke i tanko sečene šnite dimljene slanine (najbolje „pančete“), ili sušene šunke - onoliko komada koliko ima šnicli. Utrljati u šnicle malo soli, bibera i suvog začina.
3. Iseći ¼ crvene paprike babure na štapiće debljine malog prsta. Polu tvrdi žuti sir po izboru (ementaler, gauda, edamer, trapist...) naseći na deblje štapiće, - onoliko štapića koliko ima šnicli. Pripremiti komadiće ananasa iz konzerve, - po 1 - 2 štapića za svaku šniclu. Iseći beli deo mladog luka na štapiće od 3-4 cm.
4. Na svaki komad alu folije položiti prvo šnitu slanine (šunke), pa preko nje šniclu od belog mesa. Na svaku šniclu položiti komadiće ananasa, po štapić mladog luka i paprike, štapić sira i po jedan list svežeg bosiljka. U nedostatku svežeg, vrlo blago posuti sušenim bosiljkom (tek nekoliko sušenih komadića). Zarolati šnicle dok se ne dobiju rolnice. Rolnice čvrsto upakovati u alu foliju.
5. Poslagati rolnice u tepsiju (koju ne treba podmazivati) i peći ih u rerni na 180 stepeni, na srednjoj visini rerne, oko 25-30 minuta. Ako su paketići dovoljno čvrsto uvijeni, naduvaće se. To je znak da je jelo gotovo.
6. Uz ovo jelo se dobro slaže svaka salata, a moja preporuka je da se umesto salate jede sa nekoliko kriški ananasa. Fantastično se slaže.

• Cuisine: Američka
• Course: Glavno jelo
• Skill Level: Umereno

WordPress Recipe Plugin by ReciPress

Rolnice u aromatičnoj prezli sa rezancima od povrća

By Dubi Published: avgust 26, 2012

Vrlo atraktivno predjelo

Ingredients

• praziluk beli deo
• šargarepa
• 1 crvena paprika
• 1 zelena paprika
• 1 žuta paprika
• 1 tikvica po želji
• prezle
• 1 korica limuna rendana
• 2 čena belog luka
• klice pšenice
• praška šunka
• sir za mazanje
• origano
• vlasac
• 1 jaje
• ulje

Instructions

1. Naseckati na „žilijen“ (vrlo tanke trakice) po malo od svakog povrća: beli deo praziluka, šargarepu, crvenu, žutu i zelenu papriku, može i tikvica ako je pri ruci.
2. Napraviti aromatičnu prezlu: narendati koricu jednog limuna (bez belog gorkog unutrašnjeg dela) i dva čena belog luka i ubaciti u posebnu činju. Dodati prezlu od hleba i ako ima malo klica pšenice (opciono).
3. Listove praške šunke raširiti i sredinu svakog lista premazati belim sirom za mazanje ili topljivim sirom. Posuti sa malo origana i vlašca, pa preko toga poprečno složiti rezance od raznobojnog povrća. Zarolati listove u rolnicu i pričvrstiti čačkalicom.
4. Razbiti jedno jaje i svaku rolnicu umočiti u jaje (bolje je premazati četkicom), pa uvaljati u aromatizovane mrvice. Peći u tiganju na malo ulja na umereno jakoj vatri, sa svih strana ravnomerno, 5 –6 minuta.

• Cuisine: Internacionalna kuhinja
• Course: Predjelo
• Skill Level: Napredan

WordPress Recipe Plugin by ReciPress