Blitva sa krompirom

Blitva sa krompirom

BLITVA 1

By Dubi Published: avgust 28, 2012

    Dalmatinski prilog uz ribu i morske plodove

    Ingredients

    Instructions

    1. 700g krompira oljuštiti, iseći na veće komade i skuvati u slanoj vodi dok ne postane mekan.
    2. Za to vreme naseći glavicu luka sitno, 2-3 čena belog luka i pola korena celera na kockice (ili nekoliko stabljika celera lišćara, očišćenog od spoljnih vlakana).
    3. Sve naseckano povrće propržiti na maslinovom ulju na umerenoj vatri. Dodati ruzmarin.
    4. Za to vreme naseći blitvu, prvo stabljike listova na kockice i odmah dodati ostalom povrću u tiganj. Potom listove saviti u rolnu i naseći na trake pa i njih ubaciti u tiganj. Dodati so, biber i suvi začin. Kuvati 5-6 minuta povremeno mešajući.
    5. Kad se blitva smežura i prepolovi volumen, dodati u tiganj skuvani krompir. Sve izmešati, po potrebi dodatno začiniti. Posuti seckanim peršunovim listom.

    WordPress Recipe Plugin by ReciPress

    Pasta sa pršutom i sušenim paradajzom

    Pasta sa pršutom i sušenim paradajzom

    Spageti sa prsutom i paradajzom

    By Dubi Published: avgust 28, 2012

      Pasta dovoljna za glavno jelo

      Ingredients

      Instructions

      1. Prvo pripremiti dimljenu šunku ili pršut tanko isečene u količini po želji (oko 100g) narezati na trakice širine pola cm. Šaku - dve sušenog paradjza (30-40 g) iz tegle narezati na sitnije komadiće.
      2. U ključalu vodu, blago posoljenu i sa par kapi ulja staviti pastu (nije važno kojeg oblika). Ostaviti da se kuva 7 – 8 minuta, ali proverite pred kraj kuvanja. Pasta mora biti kuvana al dente – dakle tvrđa, nikako raskuvana.
      3. Dok se testenina kuva, u dubljem tiganju ugrejati kašiku maslinovog ulja i ubaciti sitno naseckana ili samo zgnječena dva - tri čena belog luka. Lagano ga proprziti, dok ne počne da dobija zlatnu boju. U to doliti 2 dl neutralne pavlake za kuvanje, kašiku sitno seckanog luka vlasca i kašičicu senfa. Kuvati na tihoj vatri dok se sos lagano zgusne.
      4. Dodati so i biber po ukusu. Dodati trakice pršuta, sušeni paradajz i kašičicu soka od limuna. Izmešati da se fino spoji. Kuvati na laganoj vatri dva – tri minuta, da se pršut zagreje a paradajz pusti aromu. Probati ukus, i po potrebi dodati satojak čiji ukus želite da pojačate - senfa, limunovog soka, pavlake ili začina.
      5. U tako dobijeni preliv dodati skuvanu pastu i promešati da se ravnomerno sjedini. Posuti sa dve - tri kašike ribanog parmezana, seckanim peršunovim listom i (opciono) kašičicom mlevenih oraha Odmah posluziti.

      WordPress Recipe Plugin by ReciPress

      Kaneloni vegetariano

      Kaneloni vegetariano

      kaneloni vegetariano

      By Dubi Published: avgust 28, 2012

        Italijanske slane palačinke iz rerne

        Ingredients

        Instructions

        1. Pola kg spanaća očistiti i oprati. Naseći sitno manju glavicu luka ili beli deo praziluka i 2 - 3 čena belog luka.
        2. Na 2-3 kašičice maslinovog ulja prodinstati luk. Kada luk počne da menja boju dodati beli luk i odmah dodati malo majorana i rendanog muskatnog oraščića. Potom odmah dodati 3 kašike putera da se istopi, pa ubaciti opran i od vode ocedjen spanać, tako sirov i ucelo. Posoliti i začiniti suvim začinom. Spanać će se brzo skupiti i pustiti sok.
        3. Tako dobijenu dinstanu masu pomešati sa odgovarajucom kolicinom posnog ili masnog kremastog sira (300-400 g). Italijani koriste mascarpone sir ali odgovara’e i tzv. “švapski”, “punomasni”, “sremski”, koji takođe po potrebi malo začiniti solju i biberom. Promešati da se stvori ravnomerna masa. Probati i po potrebi doterati ukus. Ostaviti da se sve ohladi.
        4. Dobijernim filom napuniti gotovo kupljene kanelone. Kanelone ne treba prethodno kuvati u vodi, pune se sirove iz kutije.
        5. U blenderu izmiksati očišćena 4 – 5 komada krupnijeg paradajza, - u količini koja će pokriti tepsiju ili vatrostalnu posudu dubinom od oko 1 – 2 cm. U nedostatklu svežeg, dobar je i paradajz pelat iz konzerve. Tako dobijen paradjz pelat posloliti, pobiberiti i dodati bosiljka po zelji. Obavezno dodati kašičicu šećera.
        6. U vatrostalnu posudu ili dublji pleh sipati paradjz pelat, pa položiti napunjene kanelone. Peći oko 15 minuta na 220 stepeni. Onda izvaditi, pa preko kanelona poslagati kriške mekog belog podlivenog sira (odgovara italijanskoj “mozzareli”) i sve posuti solidnom količinom parmezana.
        7. Peći još oko 20 minuta na 220 stepeni. Kaneloni će se skuvati u paradajz soku, upiće sve mirise i ukuse, sir ce se otopiti a parmezan ce dati hrskavu pokoricu i oštrinu.

        WordPress Recipe Plugin by ReciPress

        Fileti brancina iz tiganja

        Fileti brancina iz tiganja

        BRANCIN

        By Dubi Published: avgust 28, 2012

          Ukus plemenite ribe ojačan pančetom

          Ingredients

          Instructions

          1. Iseckati na kockice 100 g dimljene mesnate slanine i propržiti u šerpi ili dubljem tiganju bez ulla 3 - 4 minuta, dok slanina ne postane hrskava. 
          2. Filete ribe nakapati sa po nekoliko kapi limunovog soka, pa natrljati solju, sa malo bibera i ruzmarina i majčine dušice. Jedan čen belog luka očistiti i prepoloviti uzduž
          3. Masti od slanine u tiganju dodati kašiku maslinovog ulja pa kad se ugreje položiti filete kožicom na dole. Ubaciti polovine belog luka u tiganj. Pržiti 3-4 minuta pa okrenuti i dodati slaninu. Tako pržiti još 2-3 minuta.
          4. Služiti po želji, uz bareni krompir, povrće ili pirinač.

          WordPress Recipe Plugin by ReciPress

          Povrće u krem siru

          Povrće u krem siru

          Švajcarski krem sos sa povrćem 4

          By Dubi Published: avgust 28, 2012

            Prilog snažnog ukusa idealan uz bareni ili pečeni krompir

            Ingredients

            Instructions

            1. 3 bela dela praziluka (birati one sa dužom belinom) preseći po pola popreko da se dobije 6 komada. Zagrejati vodu u šerpi da provri. Praziluk blanširati u kipućoj vodi 1-2 mimuta. Odmah prebaciti u posudu s hladnom vodom. Ocediti i odložiti.
            2. U vrelom tiganju rastopiti 2 kašike maslaca i kašičicu ulja, ubaciti 1 čen sitno seckanog belog luka i po 1/4 zelene, žute i crvene babure seckane na štapiće. Pržiti 2-3 minuta na srednje jakoj vatri.
            3. Ubaciti čašu milerama i kuvati još 2 minuta. Oljuštiti 30 g „brie“ sira i ubaciti u tiganj. Dodati so, biber i malo rendanog muskatnog oraščića. Kuvati uz stalno mešanje dok se sir sasvim ne rastopi.
            4. Ubciti praziluk. Posle 1 minut kuvanja ubaciti dosta seckanog peršunovog lista i poslužiti. Peršunov list najlakše je seckati makazama direktno u tiganj.
            5. Umesto „Brie“ sira odličan je i „Camember“. Ukoliko nisu pri ruci, ovi sirevi se mogu zameniti, a da sos bude isto tako ukusan na sledeći način: umesto njih ubaciti u tiganj 20 g feta sira, 2 dl neutralne pavlake i 40g parmezana.

            WordPress Recipe Plugin by ReciPress

            Hladni koktel od gambora (kozica)

            Hladni koktel od gambora (kozica)

            Cajoon koktel od račića

            By Dubi Published: avgust 28, 2012

              Paleta ukusa u dekadentnom predjelu

              Ingredients

              Instructions

              1. U šerpu sa vodom ubaciti pola glavice luka, prethodno kratko ispečene na ringli da potamni. Dodati nagnječeni čen belog luka, šaku lista celera, vezicu peršunovog lista, grančicu ruzmarina i drugo začinsko bilje po ukusu. Kuvati dok ne proključa.
              2. Kad proključa, očišćene repove gambora ubaciti u istu šerpu i kuvati sa povrćem 4 - 5 min dok ne pocrvene. Izvaditi gambore a vodu i povrće prosuti (bili su potrebni samo zbog ukusa).
              3. Umutiti tri kašike kisele pavlake, kašiku majoneza, kašičicu limunovog soka, prstohvat aleve paprike ili čili praha, par kapi tabasco sosa, so i biber. Probati, pa po potrebi korigovati ukus.
              4. U posudu za služenje položiti listove zelene salate, na njih staviti kašiku preliva, na to poslagati repove gambora i sve dobro preliti sa još preliva.
              5. Služiti u koktel činijama ili činijama za kompot, uz tost ili hleb zapečen u rerni. Ukrasiti po želji – npr. trakama zelene salate i trouglom limuna.

              WordPress Recipe Plugin by ReciPress

              Škampi na kreolski način

              Škampi na kreolski način

              Škampi na kreolski način-1

              By Dubi Published: avgust 28, 2012

                Neodoljivo pikantno

                Ingredients

                Instructions

                1. Ugrejati tiganj i poprskati sa kašikom maslinovog ulja. Poslagati cele škampe u oklopu u tiganj i pržiti tri minuta.
                2. Ubaciti u tiganj celu glavicu belog luka vrlo sitno naseckanog, dve kašike putera, malo soli, pola kašičice sveže mlevenog bibera, kašičicu slatke aleve paprike, pola kašičice čili praha (ili seckane čili papričice). Ostaviti da se dinsta 4 - 5 minuta.
                3. Potom ubaciti pola čaše belog vina i nekoliko kapi vorčester sosa. Ostaviti još par minuta da se dinsta, pa probati ukus sosa. Ukoliko je preslan ili preljut, dodati malo neutralne pavlake ili još putera.
                4. Pre služenja posuti seckanim peršunovim listom

                WordPress Recipe Plugin by ReciPress

                Luiđijeve punjene lignje

                Luiđijeve punjene lignje

                lignje 3

                By Dubi Published: avgust 28, 2012

                  Luiđijevo punjenje i sos

                  Ingredients

                  Instructions

                  1. Lignje očistiti – odvojiti glavu i krake, izvaditi srednju hrskavicu (ako je moguće, kupiti očišćene). Iseckati beli luk, peršunov list i narendati koricu pola limuna. Naseći na sitno slaninu/pršut. Odseći i naseckati glave lignji sa kracima.
                  2. Napraviti punjenje: na kašiki maslinovog ulja propržiti slaninu, 1 čen seckanog belog luka, iseckane krake lignji, pola količine peršunovog lista, kašičicu rendane korice limuna i dodati kašiku prezle, suvi začin i biber po ukusu. Sve to pržiti 2 minuta pa izvaditi i ostaviti da se hladi.
                  3. Dobijenom smesom napuniti lignje do pola ili 2/3 dužine i probosti duplo čačkačicom (koristiti pola dužine čačkalice zbog lakšeg okretanja u tiganju). Zagrejati 2 kašike maslinovog ulja i položiti lignje da se prže na srednje jakoj vatri 5-7 minuta.
                  4. U tiganj dodati preostali seckani beli luk, preostalu narendanu limunovu koricu i belo vino. Ostaviti da se kuva 3-5 minuta pa dodati kašiku putera i pola kašičice čili praha.
                  5. Začiniti solju i biberom. Ostaviti još 3 minuta da kuva i ubaciti drugu polovinu naseckanog peršunovog lista i kašiku pavlake za kuvanje. Probati ukus i doterati po potrebi (ako je prejako, dodati još kašiku pavlake).
                  6. Služiti uz bareni krompir sa blitvom ili uz sicilijanski prilog od krompira ili uz fokaču/hleb i umakati u dobijeni saft.

                  WordPress Recipe Plugin by ReciPress

                  Moj heroj

                  U porodici Upravnika Lučke kapetanije u Segedinu i vlasnika nekoliko uglednih trgovačkih radnji Adolfa Weiss-a rodilo se 20. februara 1910. godine prvo dete, ćerka. Dali su joj ime Livia.

                  Već od malih nogu i sve više kako je rasla, Livia je pokazivala veće interesovanje za umetnost nego za uobičajene ženske zanimacije.  I više je volela da se druži sa svojim bratom od strica Stefanom i njegovim drugarima nego sa devojčicama.

                  Livia je takođe, pokazalo se, bila vrlo tvrdoglava. Iako je, kako i dolikuje bogatoj jevrejskoj kući, imala svoju guvernantu, bedinerku i nekoliko služavki, odlučno je razdvajala ono što je interesuje od ostalih dosadnih i zamornih stvari. Časove veza i lepog ponašanja jedva je podnosila, a pouke iz vođenja domaćinstva uopšte nije trpela. Odbijala je da uzme varjaču u ruke i namerno nervirala Gabiku, debeljuškastu kuvaricu; aranžiranje banketnog stola savladala je samo zbog smisla za estetiku, a vežbe raspoređivanja gostiju za stolom namerno je uvek radila naopako, dovodeći na ivicu strpljenja starog g-dina Eugena, svog učitelja bon–tona. Ali je zato obožavala jezike, muziku i slikarstvo. Već sa 14 godina govorila je tečno nemački, francuski, latinski, italijanski i jidiš (uz maternji mađarski). Uprkos protivljenju svoje majke, nemačke Jevrejke rođene Schwartz „da ne uči taj varvarski jezik“, Livia je sa apetitom savladala i engleski, godinu dana kasnije.

                  Sa 16 godina je saopštila roditeljima da je odlučila čime će se baviti u životu.  „Želim da budem slikar“ objavila je odlučnošću pubertetlije kojoj je teško parirati.

                  Roditelji su smatrali da je to suviše neprimeren, čak radikalan izbor za devojku, i sasvim nedostojno za buduću damu iz viših slojeva društva.

                  To rade oni koji nemaju šta drugo“ glasio je odgovor roditelja. „Ti se moraš udati za nekog iz svog staleža, živeti udobnim životom i biti uzorna supruga i majka“.

                   Sa 17 godina Livia je upisala Akademiju umetnosti u Budimpešti, odsek slikarstvo. Bio je to njen prvi veliki sukob s roditeljima, iz kojeg je ipak izašla kao pobednik. Imala je i tihu podršku brata Stefana, koji je dve godine ranije upisao Muzičku akademiju, Odsek solo pevanje. Kako je Stefan sa svojima živeo u Budimpešti, dogovoreno je da Livia bude smeštena kod strine i strica, koji će je držati na oku.

                  Sa 20 godina, već bliže kraju nego početku studija, Livia je upoznala Stefanovog druga, naočitog studenta pravnog fakulteta u Pragu, po imenu Antal Stari. Livia je bila pre punačka nego zgodna, prilično niska, ali puna duha i besprekornog vaspitanja. Antal je bio grmalj od dva metra, rvač sa vratom bivola i tapaciranim šakama, sin siromašnog seljaka, prvi školovani pripadnik svoje familije. Strasna i neraskidiva ljubav buknula je kao šumski požar.

                  Antal je učinio posetu Stefanovom ocu da bi se predstavio i zamolio da bude prihvaćen kao Livijin zvanični pratilac. Dok je strina dostojanstveno srkala čaj poslužen iz paradnog Herendi porcelana, ispitivački ga je posmatrala. Osrednji kvalitet njegove očigledno prečesto korišćene odeće i pendžetirana obuća govorili su joj  dovoljno. Stric je iskoistio razgovor da sazna sve o poreklu i statusu porodice Stari, i o tome žurno podneo izveštaj svom bratu Adolfu.

                  Ne dolazi u obzir, mlada damo“ – govorio joj je otac tonom koji nije trpeo čak ni dalji razgovor. „On je sin običnog nadničara, nemaju ništa. A kako izgleda, neće ni imati. Već sam ti ugovorio dobar brak“.

                  Dobar brak značio je bogato unovčenu udaju. Mladoženja je bio poznat kao …“pomalo usporen, ali dobrodušan…“ – što je značilo u prevodu da je lenj, beskoristan, nemaštovit i ko zna šta još (imajući u vidu ono „usporen“). Sve te osobine bile su pripisivane i znalački opravdane njegovom razmaženošću i bogatstvom kojim je njegov otac, poznati bankar raspolagao.

                  Ne mogu da živim u zlatnom kavezu“ – požalila se Livija Stefanu, koji joj je bio jedina veza sa spoljnim svetom. Otac ju je stavio u kućni pritvor i da nije bilo Stefana, ne bi imala nikakav kontakt sa Antalom. Skovali su plan: Stefan će da ispriča sve Antalu i da ispita njegove dalje namere.

                  Antal je pažljivo saslušao Stefana, a onda ga zamolio da Liviji prokrijumčari ceduljicu sa kratkom porukom: „Nemam ništa da ti ponudim osim sebe. Sad sam niko i ništa, ali ću postati neko. Ne želim nikog osim tebe. Ne mogu da ti obećam ništa osim neizvesnosti i ljubavi. Ali zajedno moramo uspeti. Ako želiš da se udaš za mene, pobeći ćemo preko Tise, kod mojih. Čekaću te u utorak, sredu, četvrtak i petak, svako veče od mraka do zore na dolmi niže Kapetanije, prema skeli, sa dva konja.“

                  Kao da je nešto slutio, otac joj je zabranio dalje Stefanove posete. Uz to, zapretio je da će je lišiti porodičnog nasledstva i odreći je se ako ga ne posluša. Krajnjim naporom, zahvaljujući zaljubljenosti kuvarice Gabike u Stefana, poruka je stigla do Livije. Bio je već četvrtak.

                  U petak ujutru, Liviji je naglo pozlilo. Porodični lekar, Dr Pfau, nije mogao da utvrdi od čega ima tako razorne bolove u stomaku, znoj i crvenilo. Livia se grčila, bacakala i zapomagala. Konačno, pozvan je specijalista koji je zakazao posetu za sutradan. Do tada, terapija je glasila: mnogo čaja, sna i mirovanja. Čim je pao mrak, Livia se napravila da spava dubokim snom. Kad su svi zaspali, iskrala se preko balkona, do oluka i prve grane obližnje trešnje. Trčala je sve dok nije ugledala svoju ljubav.

                  Antal je strpljivo čekao, sa dva osedlana konja. Nikad joj nije otkrio kako je došo do njih i da li se zadužio. Jahali su pod okriljem noći nasipom uz Tisu, sve dok nisu našli skeledžiju koji je bio voljan da ih prebaci na drugu obalu. U drugu državu. Kraljevinu nekakvih Srba i još nekih raznih naroda, u varoš ne tako daleku, po imenu Bečej.

                  Antal joj je pričao o toj državi i o svom rodnom Bečeju. „Tamo žive razni narodi i svako govori svojim jezikom i ima svoju Crkvu, ali se svi dobro razumemo i lepo slažemo. Svi razumeju mađarski, uklopićeš se lako“. Slušala ga je širom otvorenih očiju, čistog srca punog ljubavi.

                  Porodica Stari naselila se u Vojvodini stotinak i kusur godina ranije, tri generacije pre Antala. Pradeda, poreklom Čeh (prezime se originalno izgovara Štarij) oženio je Nemicu iz porodice Grunner. Malo zemlje i mnogo mukotrpnog rada, nešto živine i po koje grlo stoke…i tako generacijama. Ali se Antalov otac zavetovao da njegov sin neće morati da živi teškim životom paora i počeo je da štedi. To je, naravno, još više povećavalo ionako sveprisutnu oskudicu, ali je familija bila jednodušna da se vredi žrtvovati. Tako je Antal otišao u Prag, na cenjeni Pravni fakultet, da izuči za advokata.

                  Vidi se da je iz dobre kuće“ – bio je prvi komentar svekrve kad je ugledala Liviu. „Ako ste ovako došli, znači da nema ni miraz. Verovatno ni nasledstvo, a već vidim da ne ume ništa da radi. Još jedna gladna usta, ali beskorisna“.

                  Narednih nekoliko godina za Liviu su bile pakao. Namirivala je stoku i živinu, čistila štalu i kokošinjac, radila po bašti. Nije želela da protivreči svekrvi. Od Antala je sakrivala svoju muku puštajući ga da neometano gradi karijeru. Svekrva je opet, sa svoje strane činila sve kako bi je naterala da ode. Prezirala je njeno vaspitanje i finoću, nežne šake, vickaste dvosmislene komentare, upornost…Livia je stoički izdržavala prezir i poniženja. Radila je sve poslove, jedino nikad nije naučila da kuva. Mrzela je kuvanje iz dna duše i nikada mu se nije posvetila. Sve što bi skuvala bilo je toliko bezukusno i promašeno, da ju je svekrva oslobodila tog dela obaveze. Ali, čak i kad je zatrudnela, morala je da radi nesmanjenom žestinom.

                  Sve dok Antal to nije otkrio.

                  Istog dana napustili su roditeljsku kuću i iznajmili poslednju kuću u selu, na kraju glavnog šora. Do tada je Antal taman obavio obaveznu praksu kod advokata u Bečkereku (kasnije nazvanom Zrenjanin), gradu gde se nalazio i najbliži sud. Odlučio se za riskantan potez: da otvori prvu advokatsku kancelariju koju je Bečej ikada imao. Da meštani ne moraju u Bečkerek svaki put kad trguju ili imaju neku muku. Livia mu je pomagala u kancelariji. Onako ljubazna i učena postigla je da žene dolaze kod nje po životne savete i kad im ne treba advokat, ali i da šalju svoje muževe kod advokata. U roku od nekoliko godina gotovo da nije bilo Bečejca koji nije bio klijent advokata Antala Starog. Posao je cvetao, a blagostanje je odavno zakucalo na vrata. Livia je u slobodno vreme slikala na tavanu njihove ogromne kuće „na lakat“ i odgajala ćerku Liviu-Evu i sina Antona. I dalje nije kuvala, zaposlila je kuvaricu.

                  A onda je izbio II svetski rat.

                  U Bečeju je stvarnu vlast i celokupnu upravu držala nemačka okupaciona komanda, ali su mađarski žandarmi i domaći kolaboracionisti bili neposredna ulićna sila. Vrlo revnosno su sprovodili povremeni teror, kao opomenu svima. Antal se mudro držao po strani. Livia je, kao čistokrvna Jevrejka odmah zadužila veliku žutu šestougaonu zvezdu koju je morala javno da nosi čim izađe iz kuće – vidljiv znak žigosanja pripadnika niže rase. Antalu je rečeno da je za sada neće deportovati u logor pošto je on polu Nemac poreklom, (uz to je i potreban upravnoj vlasti kao ispomoć u pravnim poslovima), ali da za Jevreje nema garancije. Livia je prve dve ratne godine provela u dobrovoljnom kućnom pritvoru, držeći zavežljaj sa najosnovnijim stvarima pod krevetom, za slučaj da dođu po nju. Trzala se svake noći slušajući rezak odjek vojničkih čizama dok je partola prolazila ulicom. I svaki put se pomolila da ne zakucaju na njena vrata.

                  Jedne noći su ipak zakucali. I odveli je bez objašnjenja, u nepoznatom pravcu.

                  Antal je izludeo od brige i bola. Deca su imala 5 i 6 godina, a život mu je odneo njegovu ljubav i oslonac, životnog saputnika, drugu polovinu školjke. Nije želeo da se pomiri s tim. Nije nju odneo život nego nacisti, – pomislio je. Ako su je odveli, mora da postoji neko ko zna gde je.

                  Decu je odveo u roditeljsku kuću, poverio ih svojoj majci i sakrio na tavanu, bojeći se odmazde jer su upola jevrejske krvi. A onda je krenuo u akciju. Pozamašan imetak koji je stekao ubrzano se topio, ali ga je trošio pažljivo i namenski, kupujući informacije, ne bi li saznao gde je Livia. Uspostavio je kontakt sa činovnikom nižeg ranga iz Komande, koga je ranije kao advokat zadužio. Obećavši veliku sumu novca za pravu informaciju, ubrzo je saznao poražavajuću istinu: Livia se nalazila na najgorem mestu. U logoru na Banjici, u Beogradu. Odande se niko ne vraća, šuškalo se.

                  Trebalo mu je cele tri nedelje podmićivanja da ugovori petominutni prijem kod Zapovednika Komande Beograda. Nikada nikome nije ispričao o tom razgovoru, ali epilog je bio poznat: Livia je puštena uz dokumenta o dozvoljenom ograničenom kretanju, a njihovu kuću na lakat, stotinak lanaca zemlje i nepoznatu količinu dukata, umetničkih dela i antiknog nameštaja preuzeo je Zapovednik lično.

                  Bili su bezbedni.

                  Nova revolucionarna vlast stigla je u Bečej pompezno i preteći. Kolaboracionistima se gubio svaki trag, „buržoaskim elementima“ je oduzimana movina bez pardona, a partizani su ustrojavali novu upravu. Svi Nemci i Mađari su uglavnom streljani, proterani, ili su već ranije pobegli pred oslobodiocima. Antal je bio izuzetak: ispostavilo se da je sve vreme tajno pomagao lokalni pokret otpora, a i ovoj vlasti je trebalo njegovo znanje, pa ga opet niko nije dirao.

                  Život se vraćao u normalu. Kada je upostavljeno funkcionisanje pravosudnog sistema, revolucionarna vlast „radnika, seljaka i poštene inteligencije“ dozvolila je Antalu da ponovo otvori privatnu advokatsku praksu. Livia mu je opet pomagala kao sekretarica, a u slobodno vreme bavila se šnajderajem (bila je jedna od retkih koja je imala mašinu, i to Singericu. Za nekoliko godina Antal je ponovo stekao zavidan imetak. Ponovo je stekao veliku kuću, zemlju, nameštaj, konje… Ugled nikada nije ni izgubio.

                  A onda su ga jednog jutra pozvali u oblasni Komitet na razgovor. Tamo su mu svečano saopštili da mu je pripala ogromna čast. U Novom Sadu se organizuje novi administrativni i pravosudni centar za Vojvodinu, uz reorganizaciju sudstva. Njegovo iskustvo je tamo neophodno. Ima nedelju dana da se spremi i preseli u Novi Sad. Dobio je na korišćenje stan na samom kraju grada, zvanom Liman, gde su se upravo gradile prve fakultetske zgrade današnjeg Univerzitetskog kampusa.

                  Antal Stari preminuo je 1966. godine, kao sudija Vrhovnog suda Vojvodine.

                  Livia je ostala sama. Deca su već bila odrasla i krenula svojim putevima. A njen oslonac, zaštitnik i životni saputnik nestao je u trenu pokošen opakom bolešću. Livia je dobila porodičnu penziju iza Antala, koja je usled ubrzane inflacije vredela sve manje. Sva njena znanja – jezici, slikarstvo, bon-ton su bili beskorisni. Singericu je morala da proda, kao i većinu antikviteta. Ubrzo je prodala i Antalovu biblioteku, numizmatičku i filatelističku zbirku. Život je postajao sve teži.

                  Pred smrt, ostavila je nekoliko stvari sa željom da pripadnu meni. Deo pohabane ceduljice sa razlivenim zelenim mastilom, – Antalovu tajnu poruku od koje se nikad nije razdvajala; Pelikanovo naliv-pero koje je Antal dobio od oca na poklon kada je diplomirao; knjigu recepata mađarske i internacionalne kuhinje, pisanu rukom kuvarice Gabike iz roditeljske kuće, koju joj je Gabika dala u miraz veče uoči bekstva sa Antalom.

                  Čuvam i danas te predmete kao ličnu dragocenost i uspomenu na moju omiljenu osobu, mog heroja, moju baku Liviu. A Gabikin kuvar je neiscrpan izvor gastronomskih delicija, dokument vremena i dokaz njenog ogromnog kulinarskog talenta.

                   

                  Gabikin medeni kare

                  Gabikin medeni kare

                  MEDENI KARE

                  By Dubi Published: avgust 27, 2012

                    Krmenadla na mađarski način

                    Ingredients

                    Instructions

                    1. Izabrati svinjske krmenadle debljine oko 2 cm. Ne uklanjati masnoću.
                    2. U činiji izmešati: 2 čena seckanog belog luka, prstohvat soli, suvog začina i bibera, supenu kašiku meda i senfa, kašičicu maslinovog ulja. Izjednačiti mešanjem.
                    3. Krmenadle uvaljati u dobijenu smesu i zajedno sa svom smesom ubaciti u vrećicu i dobro protresti. Ostaviti kratko da se marinira.
                    4. Zagrejati tiganj na srednjoj temperaturi. Meso izvaditi iz kese i položiti u tiganj. Peći sa svake strane oko 3-4 minuta. Dodati ostatak sosa iz vrećice u tiganj i kašičicu putera. Proveriti i po potrebi doterati ukus.
                    5. Poslužiti sa pirinčem i dinstanim sezonskim povrćem ili krompirom.

                    WordPress Recipe Plugin by ReciPress