Blitva sa krompirom

Blitva sa krompirom

BLITVA 1

By Dubi Published: avgust 28, 2012

    Dalmatinski prilog uz ribu i morske plodove

    Ingredients

    Instructions

    1. 700g krompira oljuštiti, iseći na veće komade i skuvati u slanoj vodi dok ne postane mekan.
    2. Za to vreme naseći glavicu luka sitno, 2-3 čena belog luka i pola korena celera na kockice (ili nekoliko stabljika celera lišćara, očišćenog od spoljnih vlakana).
    3. Sve naseckano povrće propržiti na maslinovom ulju na umerenoj vatri. Dodati ruzmarin.
    4. Za to vreme naseći blitvu, prvo stabljike listova na kockice i odmah dodati ostalom povrću u tiganj. Potom listove saviti u rolnu i naseći na trake pa i njih ubaciti u tiganj. Dodati so, biber i suvi začin. Kuvati 5-6 minuta povremeno mešajući.
    5. Kad se blitva smežura i prepolovi volumen, dodati u tiganj skuvani krompir. Sve izmešati, po potrebi dodatno začiniti. Posuti seckanim peršunovim listom.

    WordPress Recipe Plugin by ReciPress

    Corleone

    „Menjamo godinu,

    mejamo snove,

    menjamo olovke,

    mejamo oružje,

    menjamo mišljenja,

    menjamo uslove reketa,

    menjamo devojke,

    menjamo kola,

    menjamo lovu,

    ALI NIKADA DRUGOVE SVOJE!“

    Legenda kaže da je na dočeku Nove 1936. godine ovim rečima nazdravio svojim saradnicima lično Al Kapone.

    Dve nedelje odmora na Siciliji, kojim sam sebe počastio posle naporne radne zimske sezone bile su, činilo se, pun pogodak. U Novom Sadu još je padala kiša a zima je teško ustupala mesto stidljivom proleću. Ovde je već bilo 20-tak iznad nule, – samo sunce, svetlo plavo nebo i tamno, duboko more. I sicilijanski krečnjak, kojim sam se verao želeći da pronađem Korleone. Bio je to zadatak koje sam sebi obećao još od kada sam prvi put gledao „Kuma“ i ponavljao svih ostalih nekoliko stotina puta, gledajući ga ponovo: ako ikada posetim Siciliju, proveriću kako izgleda Korleone – malo mesto u planini odakle potiče veliki Don Vito Korleone, kako je napisao Mario Puzo. U stvarnosti mafijaški klan Corleonezi bio je jedan od najjačih u istoriji organizacije poznate kao Mafia.  Salvatore Rina, Michelle Navara, Leoluca Bogarella – samo su neka od najpoznatijih imena. I naravno, Don svih donova, neprikosnoveni poglavar cele organizacije poslednjih decenija XX veka, Bernardo Provenzano. Istorija kaže da je tridesetak godina bio nedostupan policiji i neuhvatljiv, a da je uspešno upravljao organizacijom sve vreme. Zbog toga mi je bio fascinantan podatak da je lokalna vlast izmenila naziv jedne ulice u Korleoneu i nazvala je ulica 11. aprila, – u sećanje na dan kada je Provenzano uhapšen.

    Setio sam se ove zdravice, koju sam negde pročitao dok sam razmišljao je li bilo pametno što sam nazvao Totoa a on me naterao da obećam da ću posetiti njegovog nećaka Vittoria, koji je, (gle čuda) živeo u Korleoneu. Putovao sam iz Palerma gde sam na aerodromu iznajmio kola. Još uvek kvalitetan asfalt vodio me je pored malih mesta Marineo i Bolognetta, ukupno 56 kilometara do table sa natpisom Corleone. Rešio sam da parkiram na prilazu i poslednji deo uspona prođem pešice, (nadmorska visina je 628 metara) vekovima starim prilaznim putem za pešake.

    Uzana staza vodila je do srednjevekovne kule – osmatračnice nazvane Saracena, jer su je sazidali Mavarski osvajači. Bila je usečena u stene, očigledno osmišljena tako da bude širine samo za jednu osobu. Kretanje u koloni čini lakšu metu, pomislio sam. Kakva lukava a jednostavna zamisao: nemoguće je napasti frontalnim jurišom, a nemoguće je i povlačiti se brzo. Pridošlice su prinuđene da se kreću u koloni jedan po jedan, a što ih je više, teže im je da napadnu ili da pobegnu nazad. Kakva efkasna klopka.

    Svoj najveći procvat ostrvo je doživelo za vreme vladavine nemačkog cara Fridriha II, rođenog na Siciliji od majke Sicilijanke, prve supruge tadašnjeg nemačkog kralja. Iako unuk legendarnog Fridriha Barbarose – ujedinitelja nemačkih kneževina, odrastanje u ravnopravnoj šarolikosti muslimanske i hrišćanske kulture omogućilo je mladom Fridrihu široko obrazovanje i drugačiju viziju. Saraceni, koji su činili polovinu populacije na ostrvu oplemenili su Siciliju slatkišima i začinima Orijenta, umetničkim zanatstvom, čipkastom arapskom arhitekturom, planskim navodnjavanjem i nadaleko čuvenim ratničkim veštinama.

    Istorija ovih brda budila je u meni osećaj strahopoštovanja. Koliko je osvajača prošlo ovuda, koliko li je krvnih osveta počinjeno? Krvava sudbina Sicilije kao da je zauvek konzervirana u predelima oko ovog mesta.

    Vittoriova kuća bila je od onih koje se na jugu Italije nazivaju Masaira. Ne prevelike, to su kuće sa ravnim krovovima, građene od krečnjačkog kamena zvanog Tufa. Obično su okrečene u belo ili su boje terakota, zbog specifičnog crvenkastog maltera. Svetlo plava drvena vrata bez proreza ojačana gvozdenim okovima i visok zid oko kuće nagoveštavali su mnogo više od funkcije stanovanja.

    Hej, pa nisi se mnogo promenio od kad si kuvao moju jagnjetinu“ – Vittorio je iskrivio svoje koštunjavo lice u nešto poput osmeha, zagrlio me i poljubio u oba obraza. Nisam vraga, pomislio sam. Desetak kila više i mnogo manje kose…

    Plan za naredna dva dana zvučao je savršeno: Vittorio će da me ugosti i provede, upozna s drugarima, pa ćemo da jedemo, pijemo i uživamo.

    Prva usputna stanica bila je kuća njegovog „pobratima“ Luke, koji je trebalo da pođe sa nama u šetnju. Lucca je bio naizgled bezazlen lik, bucmast i veseo, vrlo ljubazan. I njihov prijatelj, Lukin kum Nicolo bio je prema meni izuzetno predusretljiv, iako je bio sušta suprotnost: suvonjav, koščatog lica i ruku, jakih obrva i dlakav, kose toliko crne da je na suncu izgledala teget plavo.

    Sedeli smo u bašti simpatičnog restorana u glavnoj ulici. Vlasnik – špicasti čovečuljak po imenu Luigi  je došao lično da nas pozdravi, da se upozna sa mnom i sazna imam li nekih posebnih želja. Gotovo se polomio da mi detaljno ispriča o svim jelima koja će nam poslužiti. Nisam ni stigao da ga pitam za recepte, a već se ponudio da mi ih pokloni, kao poseban znak pažnje. Dok sam ispijao drugu čašu gazdinog crnog (lične zalihe), doneo mi je podmetač za tanjir na pergament papiru na kojem je bio odšatmpan kompletan meni (kasnije sam ga uramio i okačio na zid kuhinje) i na listu papira napisane recepte (koje sam odmah prepisao, da ih slučajno ne izgubim).

    Prolaznici su se srdačno javljali i pozdravljali, zastajali na par reči razgovora. Bio sam oduševljen ljubaznošću i gostoprimstvom ovih ljudi. Eto, kako je pogrešan stereotip o mračnoj zatvorenosti Sicilijanaca, pomislio sam. Moje razdragano raspoloženje bilo je taman na vrhuncu, kada je jedan od pridošlica seo za naš sto, poljubio Vittoria u desnu šaku i sa velikim poštovanjem ga oslovio sa „Don Vitto“.

    Don?

    Don  Vitto?

    Don Vitto iz Corleonea?

    Pošto sam ceo svoj život bio alergičan na koincidencije, i manja od ove bi mi uzbunila sve alarme. Ma kakvi alergičan, -  bio sam vakcinisan od verovanja u koincidencije. Vakcinu sam primio poodavno, u višim razredima Životne škole. Leva obrva počela je da mi igra.

    Krišom sam počeo da zagledam svoje domaćine. Don Vitto je imao na sebi samo košulju i otkopčan prsluk, ali je zato Lucca imao čudno ispupčenje ispod sakoa. Nicolo je imao ispupčenje na boku, pokriveno sakoom, ali i otežalu plitku sportsku torbu koju je neprimetno spustio ispod stola. Moje otrežnjenje bilo je munjevito i propraćeno zujanjem u ušima, graškama znoja i delimičnim gubitkom daha. Ruke su počele da mi drhte a želudac da se grči.

    Nije ti dobro, prijatelju?“ – Vitto mi se uneo u lice. „Nešto si bledunjav“.

    Pokušao sam da mu odgovorim, ali sam otvarao usta na prazno, kao riba na suvom. Nikako da dođem do daha.

    Luiđi“, – Vitto nije govorio glasnije od šapata, a gazda se već stvorio kod nas. „Donesi mom prijatelju čašicu one tvoje Grappe, da ga povratimo. Umoran je od puta.“

    Rakija je bila izvanredna, kao i ceo ručak. Fantastičan obrok me je malo povratio, ali zebnja me nije napuštala. Primećivao sam diskretne poglede naše dvojice telohranitelja koji između zalogaja sistematski šaraju okolinu, stalno na oprezu. Očigledno nije slučajno što je Vitto seo leđima okrenut zidu, a njih dvojica raspoređeni  tako da svaki nadzire ulicu sa drugog kraja. Niko nije mogao da priđe neprimećen. Uzana staza, uklesana samo za jednog napadača, pomislio sam. Kakvo sranje!

    Uprkos mom navaljivanju da se vratimo kući, ostali smo tamo veći deo popodneva.

    Do večere smo vreme proveli šetajući po gradu. Ako sam stao pred nekim izlogom koji bi me zainteresovao, odmah bi neko izašao iz radnje, ljubazno pozdravio moje domaćine i mene počastio nečim iz prodavnice. Bilo je to za mene sasvim novo i jedinstveno iskustvo – strahopoštovanje sugrađana i moć ovih ljudi bili su uočljivi na svakom koraku.

    Kako se približavala noć, meni je ponovo počelo da zuji u ušima. Nisam želeo da prenoćim kod Vitta, bez obzira na sve. Kako da mu kažem, a da ga ne uvredim? Ne bi bilo lepo uvrediti ga. Znao sam da poslednji trajekt kreće uveče oko deset, i po svaku cenu sam hteo da budem na njemu.

    Konačno sam smogao snage da mu saopštim kako moram hitno da se vratim, jer imam iznenadni posao koji ne trpi odlaganje. Uz veliko ubeđivanje i pompezno gestikuliranje, Vitto je pristao, ali je postavio jedan uslov ( zašto Sicilijanci uvek imaju neki uslov? ): da ponesem jedan „paketić“ koji treba da predam nekom njegovom kad se iskrcam na kopno. „Paket ne bi trebalo da otvaraš“, rekao je dok smo se ljubili za rastanak – „Tako je bolje za sve“.

    Kroz glavu mi je proletelo koliko puta sam čuo da kada šalju pošiljku droge, ubace nekom turisti paket za koji i ne zna da ga nosi, pa dojave policiji. To se zove „tovarna mazga“. Dok ga hapse, pravi kurir prenese sto puta više.

    E samo mi je to još trebalo. Dok je trajekt polako ispljovljavao a ja mlitavo mahao ka doku, osećao sam ogromno olakšanje. Paket je bio u manjoj sportskoj torbi (u čemu bi drugom) i ne baš tako lagan. Taman sam hteo da ga otvorim (iako je radoznalost ubila mačku) a dvojica karabinjera su banula u kabinu. U trenutku sam bio mokar od znoja. Šta hoće? Da me ipak nisu namerno otkucali? Da nisam ja „tovarna mazga“?

    Passaporte“, rekao je jedan ljubazno. Uložio sam krajnji napor da izgledam smiren, ali su primetili da nešto nije u redu.

    Gospodine, ako Vam je prvi put, moguće je da ćete imati morsku bolest. Ne brinite, malo tečnosti, pa malo povraćanja i biće sve u redu. Nije dobro pred plovidbu piti alkohol i mnogo jesti. Vaš pasoš je u redu, želimo Vam srećan put“.

    Sručio sam se na krevet i tupo zurio u plafon desetak minuta. Kad je jednolično ljuljuškanje počelo da me smiruje, otvorio sam torbicu. Kartonska kutija sa poklopcem bez ikakvog kanapa ili bravice. Otvorio sam je. Iz kutije mi se hladnim sjajem čelika smešio pištolj Beretta kalibra 22. Gledali smo se nekoliko sekundi pre nego što sam ga uzeo u ruku.

    Iznenadila me je njegova težina – nije baš bila onakva kakvu sam očekivao. Bio je prilično lagan. Čak i bez metaka u magacinu, morao bi biti teži. Neke stvari se teško zaboravljaju – iskustvo sa ratišta sa raznim oružjem ostalo je, izgleda dovoljno sveže.

    A onda sam ugledao mali koverat ispod, sa mojim imenom. Otvorio sam ga i pročitao sledeći sadržaj:

    Kada si mi javio da ideš na Siciliju, i još da bi do Korleonea, nisam odoleo da ne javim Vittu. A kad si počeo da me ispituješ o mafijašima, rodila mi se ideja. Koliko puta sam ti govorio da ništa nije onako kako izgleda? Nadam se da će ova šala da te nauči da drugačije gledaš na stvari. Pištolj je dečija kopija. Moji rođaci su samo ugledni ali ispravni ljudi. Kakav si, prevario bi te i moj unuk. Voli te Toto. P.S. Ne ljuti se, bilo je to jače od mene“.

    Šta reći? Sicilijanac. Još jednom mi je podvalio.

     

    Fokača s maslinama

    Fokača s masliama

    Fokača

    By Dubi Published: avgust 28, 2012

      Čuveni hleb sa ukusom mediterana

      Ingredients

      Instructions

      1. Na radnoj površini oblikovati brdašce od 500g brašna. Rukom napraviti rupu u sredini i dodati 2 dl tople vode. U vodu dodati 20g svežeg kvasca (ili 10g suvog) i prstohvat šećera.
      2. Posuti spoljni obod krupnom solju po ukusu i polako dodavati brašno sa oboda u vodu. Mešati lagano rukom sredinu i polako dodavati brašno.
      3. Ubaciti kašiku sitno seckanog ruzmarina, dve šake maslina bez koštica (svejedno kojih) i 2 kašike maslinovog ulja
      4. Dobro umestiti testo (treba da bude srednje meko) i oblikovati ga u cipovku – poluloptu. Pokriti kuhinjskom providnom folijom i ostaviti na toplom 1 sat da poraste.
      5. Skinuti foliju, još nekoliko puta ga dobro premesiti pa razviti oklagijom u fokaču – duguljast ovalni oblik. Skinuti foliju, još nekoliko puta ga dobro premesiti pa razviti oklagijom u fokaču – duguljast ovalni oblik.
      6. Staviti u tepsiju papir za pečenje i namazati uljem. Po potrebi još malo razviti testo i poprskati maslinovim uljem koje premazati ravnomerno po površini testa. Tako ga ostaviti još 30 min na sobnoj temperaturi da raste.
      7. Fokaču ponovo poprskati sa malo maslinovog ulja i razmazati. Po celoj površini prstima napraviti udubljenja i posuti ravnomerno ali umereno površinu krupnom soli. Peći u rereni 30-tak minuta na 200 stepeni.

      WordPress Recipe Plugin by ReciPress

      Kaneloni vegetariano

      Kaneloni vegetariano

      kaneloni vegetariano

      By Dubi Published: avgust 28, 2012

        Italijanske slane palačinke iz rerne

        Ingredients

        Instructions

        1. Pola kg spanaća očistiti i oprati. Naseći sitno manju glavicu luka ili beli deo praziluka i 2 - 3 čena belog luka.
        2. Na 2-3 kašičice maslinovog ulja prodinstati luk. Kada luk počne da menja boju dodati beli luk i odmah dodati malo majorana i rendanog muskatnog oraščića. Potom odmah dodati 3 kašike putera da se istopi, pa ubaciti opran i od vode ocedjen spanać, tako sirov i ucelo. Posoliti i začiniti suvim začinom. Spanać će se brzo skupiti i pustiti sok.
        3. Tako dobijenu dinstanu masu pomešati sa odgovarajucom kolicinom posnog ili masnog kremastog sira (300-400 g). Italijani koriste mascarpone sir ali odgovara’e i tzv. “švapski”, “punomasni”, “sremski”, koji takođe po potrebi malo začiniti solju i biberom. Promešati da se stvori ravnomerna masa. Probati i po potrebi doterati ukus. Ostaviti da se sve ohladi.
        4. Dobijernim filom napuniti gotovo kupljene kanelone. Kanelone ne treba prethodno kuvati u vodi, pune se sirove iz kutije.
        5. U blenderu izmiksati očišćena 4 – 5 komada krupnijeg paradajza, - u količini koja će pokriti tepsiju ili vatrostalnu posudu dubinom od oko 1 – 2 cm. U nedostatklu svežeg, dobar je i paradajz pelat iz konzerve. Tako dobijen paradjz pelat posloliti, pobiberiti i dodati bosiljka po zelji. Obavezno dodati kašičicu šećera.
        6. U vatrostalnu posudu ili dublji pleh sipati paradjz pelat, pa položiti napunjene kanelone. Peći oko 15 minuta na 220 stepeni. Onda izvaditi, pa preko kanelona poslagati kriške mekog belog podlivenog sira (odgovara italijanskoj “mozzareli”) i sve posuti solidnom količinom parmezana.
        7. Peći još oko 20 minuta na 220 stepeni. Kaneloni će se skuvati u paradajz soku, upiće sve mirise i ukuse, sir ce se otopiti a parmezan ce dati hrskavu pokoricu i oštrinu.

        WordPress Recipe Plugin by ReciPress

        Sicilijanski prilog od krompira

        Sicilijanski prilog od krompira

        Sicilijanski prilog od krompira 1

        By Dubi Published: avgust 28, 2012

          Autentičan kiselkast ukus uz ribu i morske plodove.

          Ingredients

          Instructions

          1. Oljuštiti 1 kg crvenog krompira, oprati ga i iseći na kockice.
          2. Oljuštiti glavicu crnog luka, iseći tanko na listiće i propržiti na 5 kašika maslinovog ulja u dubljem tiganju. Dodati krompire i na jakoj vatri ih dobro propržiti sa svih strana oko 7-8 minuta. Zaliti sa 1 dl vruće vode, sačekati da provri pa smanjiti vatru. Tako dinstati još desetak minuta, tj. dok krompir ne omekša.
          3. Potom ubaciti 1 kašiku kapra, 100 g zelenih maslina bez koštica i sve posuti 1 kašikom šećera. Dodati so, biber i suvi začin, dobro promešati i dinstati na umerenoj vatri još 5 - 6 min, oprezno mešajući da se krompir ne raspadne. Na kraju dodati kašiku limunovog soka ili belog sirćeta.

          WordPress Recipe Plugin by ReciPress

          Škampi na kreolski način

          Škampi na kreolski način

          Škampi na kreolski način-1

          By Dubi Published: avgust 28, 2012

            Neodoljivo pikantno

            Ingredients

            Instructions

            1. Ugrejati tiganj i poprskati sa kašikom maslinovog ulja. Poslagati cele škampe u oklopu u tiganj i pržiti tri minuta.
            2. Ubaciti u tiganj celu glavicu belog luka vrlo sitno naseckanog, dve kašike putera, malo soli, pola kašičice sveže mlevenog bibera, kašičicu slatke aleve paprike, pola kašičice čili praha (ili seckane čili papričice). Ostaviti da se dinsta 4 - 5 minuta.
            3. Potom ubaciti pola čaše belog vina i nekoliko kapi vorčester sosa. Ostaviti još par minuta da se dinsta, pa probati ukus sosa. Ukoliko je preslan ili preljut, dodati malo neutralne pavlake ili još putera.
            4. Pre služenja posuti seckanim peršunovim listom

            WordPress Recipe Plugin by ReciPress

            Luiđijeve punjene lignje

            Luiđijeve punjene lignje

            lignje 3

            By Dubi Published: avgust 28, 2012

              Luiđijevo punjenje i sos

              Ingredients

              Instructions

              1. Lignje očistiti – odvojiti glavu i krake, izvaditi srednju hrskavicu (ako je moguće, kupiti očišćene). Iseckati beli luk, peršunov list i narendati koricu pola limuna. Naseći na sitno slaninu/pršut. Odseći i naseckati glave lignji sa kracima.
              2. Napraviti punjenje: na kašiki maslinovog ulja propržiti slaninu, 1 čen seckanog belog luka, iseckane krake lignji, pola količine peršunovog lista, kašičicu rendane korice limuna i dodati kašiku prezle, suvi začin i biber po ukusu. Sve to pržiti 2 minuta pa izvaditi i ostaviti da se hladi.
              3. Dobijenom smesom napuniti lignje do pola ili 2/3 dužine i probosti duplo čačkačicom (koristiti pola dužine čačkalice zbog lakšeg okretanja u tiganju). Zagrejati 2 kašike maslinovog ulja i položiti lignje da se prže na srednje jakoj vatri 5-7 minuta.
              4. U tiganj dodati preostali seckani beli luk, preostalu narendanu limunovu koricu i belo vino. Ostaviti da se kuva 3-5 minuta pa dodati kašiku putera i pola kašičice čili praha.
              5. Začiniti solju i biberom. Ostaviti još 3 minuta da kuva i ubaciti drugu polovinu naseckanog peršunovog lista i kašiku pavlake za kuvanje. Probati ukus i doterati po potrebi (ako je prejako, dodati još kašiku pavlake).
              6. Služiti uz bareni krompir sa blitvom ili uz sicilijanski prilog od krompira ili uz fokaču/hleb i umakati u dobijeni saft.

              WordPress Recipe Plugin by ReciPress

              Gabikin medeni kare

              Gabikin medeni kare

              MEDENI KARE

              By Dubi Published: avgust 27, 2012

                Krmenadla na mađarski način

                Ingredients

                Instructions

                1. Izabrati svinjske krmenadle debljine oko 2 cm. Ne uklanjati masnoću.
                2. U činiji izmešati: 2 čena seckanog belog luka, prstohvat soli, suvog začina i bibera, supenu kašiku meda i senfa, kašičicu maslinovog ulja. Izjednačiti mešanjem.
                3. Krmenadle uvaljati u dobijenu smesu i zajedno sa svom smesom ubaciti u vrećicu i dobro protresti. Ostaviti kratko da se marinira.
                4. Zagrejati tiganj na srednjoj temperaturi. Meso izvaditi iz kese i položiti u tiganj. Peći sa svake strane oko 3-4 minuta. Dodati ostatak sosa iz vrećice u tiganj i kašičicu putera. Proveriti i po potrebi doterati ukus.
                5. Poslužiti sa pirinčem i dinstanim sezonskim povrćem ili krompirom.

                WordPress Recipe Plugin by ReciPress

                Tikvice punjene ratatuljem

                Tikvice punjene ratatuljem

                Punjene tikvice

                By Dubi Published: avgust 26, 2012

                  Šmekerski prilog br.1

                  Ingredients

                  Instructions

                  1. Napraviti "ratatulj" punjenje: sitno naseckati luk, beli luk, paradajz, malo žute paprike i par crnih maslina. Rernu uključiti na 180 stepeni.
                  2. Tikvice (lepše su zelene ili žute) dobro oprati i neoljuštene naseći na 3 ili 4 valjka jednake dužine. Izdubiti sredinu kašikom od koštica ali da ostane malo "mesa" po unutrašnjim zidovima i da se ne probije dno. Posoliti i okrenuti naopačke 1-2 minuta, da ispuste vodu (biće ukusnije).
                  3. Na malo ulja propržiti luk i beli luk pa dodati papriku masline i paradajz da se krčkaju 5 minuta. Začiniti sa malo soli, bibera, suvog začina i šećera.
                  4. Za to vreme prazne korpice od tikvica namazati uljem sa spoljne strane i staviti u tiganj. Pržiti ih uz okretanje na umerenoj vatri dok se pelat krčka.
                  5. Tikvice i pelat malo ohladiti pa tikvice napuniti pelatom i peći u rerni 20-25 minuta.

                  WordPress Recipe Plugin by ReciPress

                  Skuša na ribarski način

                  Skuša na ribarski način

                  skusa

                  By Dubi Published: avgust 26, 2012

                    Brzo i ukusno, toplo ili hladno

                    Ingredients

                    Instructions

                    1. Umešati u činiji: 2 kašike malsinovog ulja, kašiku bibera u zrnu grubo istucanog (lepše je ako je šareni bibier), dve kašike seckanog peršunovog lista, kašičicu sitno seckanog ruzmarina, kašičicu limunovog soka, prstohvat soli i suvog začina.
                    2. Dobijenim dresingom preliti filete i ostaviti desetak minuta da se upije. Ostatak preliva sipati u zagrejani tiganj.
                    3. Filete položiti u tiganj i pržiti na vatri sledećoj do najjače, oko tri minuta, pa pažljivo okrenuti. I drugu stranu pržiti isto, pa opet okrenuti dok ne dobije rumenu, zlatnu boju.
                    4. Služiti toplo ili hladno, uz bareni krompir. Ostane li viška, uz dodatak malo putera može se samleti i napraviti riblja paštetu.

                    WordPress Recipe Plugin by ReciPress