Pasta sa pršutom i sušenim paradajzom

Pasta sa pršutom i sušenim paradajzom

Spageti sa prsutom i paradajzom

By Dubi Published: avgust 28, 2012

    Pasta dovoljna za glavno jelo

    Ingredients

    Instructions

    1. Prvo pripremiti dimljenu šunku ili pršut tanko isečene u količini po želji (oko 100g) narezati na trakice širine pola cm. Šaku - dve sušenog paradjza (30-40 g) iz tegle narezati na sitnije komadiće.
    2. U ključalu vodu, blago posoljenu i sa par kapi ulja staviti pastu (nije važno kojeg oblika). Ostaviti da se kuva 7 – 8 minuta, ali proverite pred kraj kuvanja. Pasta mora biti kuvana al dente – dakle tvrđa, nikako raskuvana.
    3. Dok se testenina kuva, u dubljem tiganju ugrejati kašiku maslinovog ulja i ubaciti sitno naseckana ili samo zgnječena dva - tri čena belog luka. Lagano ga proprziti, dok ne počne da dobija zlatnu boju. U to doliti 2 dl neutralne pavlake za kuvanje, kašiku sitno seckanog luka vlasca i kašičicu senfa. Kuvati na tihoj vatri dok se sos lagano zgusne.
    4. Dodati so i biber po ukusu. Dodati trakice pršuta, sušeni paradajz i kašičicu soka od limuna. Izmešati da se fino spoji. Kuvati na laganoj vatri dva – tri minuta, da se pršut zagreje a paradajz pusti aromu. Probati ukus, i po potrebi dodati satojak čiji ukus želite da pojačate - senfa, limunovog soka, pavlake ili začina.
    5. U tako dobijeni preliv dodati skuvanu pastu i promešati da se ravnomerno sjedini. Posuti sa dve - tri kašike ribanog parmezana, seckanim peršunovim listom i (opciono) kašičicom mlevenih oraha Odmah posluziti.

    WordPress Recipe Plugin by ReciPress

    Rolat od slanih palačinki

    Slani rolat od palačinki

    slani rolat 2

    By Dubi Published: avgust 27, 2012

      Bezbroj varijanti, svaka je odlična

      Ingredients

      Instructions

      1. Ispeći dve palačinke, ali u masu za palačinske dodati malo više soli i kašiku vlašca i seckanog peršunovog lista, promešatii i tako ispeći palačinke.
      2. Jednu palačinku raširiti na veći komad alu folije pa premazati namazom: 3 kašike milerama, kašika majoneza, kašičica seckane mirođije ili majčine dušice (timijan). Prstohvat soli i bibera.
      3. Na namaz položiti tanko sečene kolutove svežeg krastavca ili rotkvice. Preko toga staviti prašku šunku, pečenicu ili listove dimlkjenog lososa.
      4. Na sve to položiti drugu palačinku. Premazati namazom, pokriti je listovima zelene salate I preko toga listićima žutog sira po izboru (može se I narendati).
      5. Palačinke zarolati u oblik rolata, stegnuti ih alu folijom da zadrže oblik I odložiti u frižider na 15 minuta. Izvaditi, seći popreko kao rolat.

      WordPress Recipe Plugin by ReciPress

      Burbon šnicle

      Burbon šnicle

      burbon šnicle 1

      By Dubi Published: avgust 26, 2012

        Brzo iz tiganja, meko ko' duša, miriše na viski

        Ingredients

        Instructions

        1. Svinjske ili teleće šnicle od buta istanjiti kuhinjskim batom. Začiniti solju i biberom pa cele uvaljati u brašno.
        2. U tiganj sipati kašiku ulja i 3 kašike putera, na umerenoj vatri, da se puter rastopi. Šnicle položiti u tiganj da se prže na tihoj vatri, 7-8 minuta, uz jedno okretanje.
        3. Tada dodati u tiganj dve kašike američkog malt viskija ili burbona i ostaviti da krčka još tri minuta. Izvaditi šnicle i pokriti ih folijom.
        4. Probati sos i po potrebi dodati još kašiku putera i kašičicu brašna da ga zgusne (ako je previše gusto, još kašičicu viskija). Ubaciti seckani luk vlasac i peršunov list pa vratiti šncle u tiganj na još 3 minuta.

        WordPress Recipe Plugin by ReciPress

        Hladna čorba „Yocoto“

        Hladna čorba

        Čorba Yocoto

        By Dubi Published: avgust 26, 2012

          Zdrav obrok za vruće dane

          Ingredients

          Instructions

          1. Dobro izmešati 1 čašu jogurta i 1 čašu kiselog mleka.
          2. Na kockice iseći povrće: 2 oljuštena i očišćena krastavca, i 2 paradajza. Ubaciti u veću posudu i dodati 2 kašike seckanog peršunovog lista, 2 kašike ulja, nekoliko seckanih listova bosiljka, 2 kašike seckanog vlašca, so, biber i vrlo malo suvog začina. Spojiti sa jogurt masom i promešati. Ostaviti pola sata u frižider da se hladi.
          3. U tanjire iz kojih će se jesti poslagati duž cele ivice jedno preko drugog tanke kolutove krastavca, dobro opranog i neoljuštenog, blago posloljene i posute sa malo akeve paprike. Preko njih u tanjire sipati čorbu.

          WordPress Recipe Plugin by ReciPress

          Delfinarijum

          Poslednji dan juna u Portorožu osvanuo je sunčan i topao. Svetsko prvenstvo u Show dance-u počelo je juče i trajaće narednih pet dana. Smešteni u udobnu kuću sa roštiljem i bazenom u dvorištu, moj cimer Milan i ja – članovi delegacije našeg plesnog saveza, željno smo iščekivali predstojeće dane.

          „Čekiraj ono“- reče Milan. Ležeći na toplom pesku gradske plaže, nakon prvog jutarnjeg ladnog Laškog nisam bio raspoložen za nagle pokrete. Inače, Milan nije bio sklon nepotrebnom istrčavanjju. Milan Jovanović, alias „Milan Moby“ bio je vlasnik kultnog novosadskog CD Kluba „Moby Dik“. U najboljim momačkim godinama, svršeni matematičar, diplomirani zajebant, živa enciklopedija moderne muzike i aktuelne ponude novosadskih namiguša. Moj partner za trening u teretani i provereni hotelski cimer.

          Nije bilo potrebe da se pokrećem, one su same ušetale u kadar. Reprezentacija Brazila. Tačnije, dvadeset četiri brazilske plesačice.

          „Ovo nije akvarijum, ovo je delfinarijum“ – parafrazirao sam rečenicu iz dijaloga Gradskog i Prigradskog Srdjana Dragojevića napisanog za legendarnu novogodišnju emisiju Dva sata kvalitetnog programa.

          Svesne utiska koji ostavljaju „u jatu“, samouvereno su gazile plažom prema nama. Žbunje, cveće i trava su se okretali za njima dok su spuštale peškiriće na pesak. Strahopoštovanje izazvano nestvarnom lepotom osećalo se u vazduhu.

          Ostaci dana bili su protkani uzdasima. Rekordnu prodaju sredstava protiv ušinuća vrata lokalne apoteke registrovale su kao nadprirodnu i neobjašnjivu pojavu kojoj je nemoguće otkriti uzrok.

          Sutradan. plaža je bila krcata od ranog jutra.

          „Vesti se brzo šire“, – reče moj cimer kroz zube, nameštajući Ray-Banke na nos,  zauzimajući bolju poziciju nego juče.

          Maria Eduarda definitivno nije bila sa ove planete. Mislim da bi najbolji opis bio -  nacrtao ju je Lassalvy. Tog francuskog karikaturistu – čijih se jedrih i izazovnih sobarica svi sećamo, zavoleli smo još u mladosti dok smo čitali Start magazin i prelistavali Lui.

          Mariu Eduardu smo upoznali zahvaljujući Milanu, koji je stavio na kocku reputaciju osvedočenog kulera. Dok je sedela za šankom Tropical Beach Bar-a kao jedini jutarnji gost, Milan joj je prišao i na savršenom engleskom upitao: „Oprostite, nigde drugde nema slobodne stolice, je li zauzeto pored Vas“?

          Kakav šmeker. U roku od pola sata saznali smo što – šta o njoj i njenim drugaricama. Između ostalog, da su nezadovoljne ishranom: navikle na voće, povrće, crni hleb i ribu, ni malo im nije prijala pašteta, margarin i pekmez za doručak. Ručak su preskakale zbog popodnevnog takmičenja, a u vreme povratka u hotel kuhinja je već prestala da služi večeru.

          „Baš nezgodno“, reče Milan. Imao je onaj izraz lica koji govori da nešto sprema. „Eto, znam da je nepravda, mi imamo roštilj u dvorištu i kuhinju s kojima ne znamo šta ćemo, a vi ni čestit obrok“.

          Maria Eduarda, prezgodna Vanzemaljka razrogačila je mačkaste oči. Zupčanici u glavi su se zavrteli. Obrtni momenat kojim su joj radili točkići pretio je da ugrozi Ferari koji su lokalni Galebovi namiculjili na plažu, ne bi li se „jato“ primilo na kabriolet – šminku.

          Trebalo je oko dve ipo sekunde da Maria shvati šta joj nudimo.

          „A kako bismo mi mogli da koristimo vaš roštilj“? – krupne oči odavale su nadu.
          „Lako, jedino je problem što nas dvojica ne znamo ništa osim da potpalimo vatru“ – ubacio sam se i ja, dajući nesebičan doprinos opštoj dobrobiti.
          „Oh, ne brinite za to, sve smo dobre kuvarice, kod nas je to tradicija. Ponećemo sve što treba.“

          Iako smo bili spremni da finansiramo večeru za tridesetak osoba, shvatili smo da je sasvim ispravno poslušati je i prepustiti njima da donesu ono što vole. Dok se takmičenje odvijalo, Milan i ja smo ubrzano pripremili dvorište, očistili roštilj, kupili piće, pecivo i zelenu salatu. Došle su umorne ali raspoložene i gladne.

          Ostalo je istorija. Njihov vođa puta i koreograf – gospođa po imenu Felis pripremila je jelo za pamćenje. Škampi i gambori koje je bacila na gradele uz dresing od tropskog voća pokazali su se kao inventivno jelo. Za nas je to bilo osim fantastičnog druženja i otkrivanje novih ukusa.

          Kada nas je sutradan iznenadila kiša, spremila je biftek u sosu od zelenog bibera. Posebno sam bio zatečen jednostavnošću priloga – grilovane tikvice. i hladna salata od crvenog pasulja, kukuruza i luka.

          Svi recepti su se svodili na kombinaciju morskih plodova ili mesa sa voćem, sa krajnje jednostavnim prilozima od povrća. Svake večeri pravile su sebi i doručak za sutradan, uvek isti: omlet isečen kao taljatele, svaki dan s drugim prilogom. Narednih pet dana naše drugarice su seckale, pekle, posluživale i uživale. Milan i ja smo se uglavnom bavili degustacijom piva, prepuštajući im da se istaknu u kuvanju.

          Ja sam gledao, pamtio i zapisivao ove, za nas neobične kombinacije. I bilo mi je žao što se sve tako brzo završilo.

          Sa Mariom Eduardom smo obojica ostali u kontaktu. Postala je koreograf i trener, ima svoj plesni studio u Sao Paulu. Još uvek ponekad pomene Portorož, i Milana.