Skupština

Od svih plodova mora najviše volim kad svinjče padne u more“. Ova legendarna misao izgovorena je na jednom od „muških četvrtaka“ – redovnom okupljanju nekolicine generacijski bliskih prijatelja, od kojih su većina bili i školski drugovi i kumovi. Tradicija muškog okupljanja prvog četvrtka u mesecu nastala je spontano pre dvadesetak godina a rezultirala je formiranjem Udruženja sa jednostavnim pravilima, ciljevima i programskim opredeljenjem:

  • Ne postoji mogućnost prisustva žena ni na koji način;
  • Izučavanje, negovanje i unapređivanje tekovina hedonizma;
  • Sve je na dobrovoljnoj bazi;
  • Lična inicijativa i doprinos svakog člana se ne mere, ne procenjuju i ne uporedjuju sa ostalima;
  • Odluke se donose prostom većinom, a u slučaju prijema novog člana aklamacijom.

Nekadašnji drugovi iz mladosti i komšije iz istog kraja, protekom vremena postajali smo sve više šarolika družina drugačijih životnih stilova i profesija. Naše različitosti i neminovnost životne trke uslovili su nedostatk vremena za druženja, ali zato je postojao Četvrtak. Praktičan istraživački rad na polju boemskog manira i hedonističkog uživanja bili su zajednički imenitelj svakog okupljanja.

Misao o svinjčetu kao omiljenom plodu iz mora izrekao je Ladislav Uhlarik – Lacika, zvanični domaćin Udruženja. Njegovom ljubaznošću, u dvorištu porodične kuće imali smo svoju prostoriju gde su se čuvale relikvije i artefakti Udruženja: fotografije, razglednice, suveniri i slični predmeti kao svojevrsni dokumenti vremena. Nikog nije posebno iznenadila njegova misao, pošto se odavno deklarisao kao gurman, ali koji „ne jede ništa što nema uši“. Ostali članovi na sreću nisu toliko isključivi pa se tokom svih godina na trpezi Četvrtka moglo naći mnoštvo raznih recepata (manje ili više uspešno pripremljenih) zahvaljujući pravilu da se organizatori večere smenjuju svakom narednom prilikom.

Seckajući luk rutinskim pokretima i brzinom profesionalca, Predsedavajući Skupštine mr iure Miroslav Velimirović – Mikelo, aktivno se uključio u diskusiju koja se ozbiljno rasplamsala. Tema je bila izuzetno osetljiva: svinjetina ili plodovi mora? Lacika je vatreno navodio komparativne prednosti svinjetine dvojici članova za koje se znalo da daju primat moru: Dragan Markov, vlasnik i duša legendarnog novosadskog kafića „Limanski pab“ i Dragan Aradski – Šagi, asistent na biologiji, imali su zajedno više ribolovačkih sati na moru i iskustva na palubi broda nego svi mi zajedno.  Uz njih, protiv svinjetine bio je i Ratko Uzelac zvani Rale Kapetan, prvi oficir na brodu prekookeanske plovidbe, čiji povratak s mora i nove dogodovštine smo svi uvek jedva dočekali. Isti stav branio je i Aleksandar Čer, slikar i vajar, a moram da priznam da ni sam nisam bio daleko od takvog opredeljenja.

Međutim, i svinjče je imalo svoje verne poklonike: dečiji psac i profesor književnosti Miroslav Mirče Sopka, sudija za prekršaje Kamenko Kozarski, TV producent i internet čarobnjak Vlada Jovanović,  advokat Goran Petkovski i zvanični ekonom Udruženja, prvi komšija Branko Andrijašević.

Konačno, pošto se radi o organizaciji sa visokim stepenom izražene tolerancije, nakon nekoliko demonstrativnih napuštanja skupa, lupanja vratima i zaricanja, Predsedavajući je presekao stvar: „Ovo se može rešiti samo viteškim dvobojem! Suprotstavićemo dva jela jedno drugom, svako na po jednom Četvrtku. Ocenjivaćemo ih ocenama od 1 do 10 i glasati javno. Neka glavni kuvar razradi detalje“.

Predlog je usvojen jednoglasno.

Glavni kuvar Udruženja, dipl. iure u gradskoj upravi Zlatko Bucalo – Bucke imao je težak zadatak: osmisliti dva jela koja nam do sada nisu bila predstavljena, a da dostojno reprezentuju svoje „poreklo“. Bilo bi sasvim prirodno da je prihvatio zadatak, jer nije slučajno baš on izabran za tu titulu. Kao vrstan kuvar amater mnogu puta spremio nam je izvanredne obroke. Ali, nije. Umesto toga, našao je solomonsko rešenje: „Pošto sam ja osvedočeni ljubitelj ribe a svinjetinu gledam da izbegnem, bio bih pristrasan kada bih se prihvatio da izaberem meni i skuvam jelo.“  Neka to uradi jedini neopredeljen.

Svi su pogledali u mene. Mnogo puta sam im pripremao jela i znali su da umem.

Uprkos opiranju, zvanično sam bio zadužen za zadatak. Bucke je odredio i detaljne propozicije:

a) po jedan prilog uz jelo

b) vino ili drugo piće bira sam konzument

c) ista vrsta peciva za oba jela

Sve je verifikovano zapisnički i uneto u „Knjigu događaja i odluka“, što znači  zauvek zabeleženo i arhivirano za pokoljenja. Time je Plenarna sednica Skupštine Udruženja završena zauzimanjem jedinstvene platforme za realizaciju donetih odluka.

Srećna okolnost je da sam već imao u glavi ideju šta da radim. Dok su se ostali raspravljali, ja sam već tada prebirao u glavi recepte upoređujući pojedina jela iz dva tabora. Elem, odmah sam spisak namirnica (saglasno Pravilniku) dostavio Glavnom kuvaru, on je trebovao sredstva iz odgovarajućeg fonda, zadužio pojedine članove za nabaku namirnica i uz asistenciju Predsedavajućeg odredio datume za degustaciju.

Sledeća dva Četvrtka ostaće zapamćena po rekordnom broju prisutnih članova Skupštine, kao i pridruženih članova, trenutno u statusu posmatrača. Znao sam da sama priprema i kuvanje ne smeju da traju dugo pa sam izabrao jela gde sve ukupno traje oko jedan sat.

Nakon degustacije, na oba zasedanja pristupilo se glasanju. Posle prvog, izgledalo je kao da se pobednik već zna. Pripremio sam „Manastirski file“, – recept francuskih monaha iz XII veka, do kojeg sam davno slučajno došao i poslužio uz krušku kuvanu u vinu i voćni sos (ali to je već neka druga priča).

Ali, na drugom zasedanju je „Hobotnica sa Sardinije“ uz krompir sa dinstanom blitvom takođe požnjela nezapamćen uspeh.

Kada smo prebrojali sve glasove i ocene, shvatili smo da se dogodila neverovatna stvar. Nerešeno! Potpuno poravnat rezultat. U dlaku, decimal, milimetr, gram, kako hoćete….isti broj poena i glasova.

„Trebalo je da dozvolimo Predsdavajućem dva glasa, da bude nepar“ – neko je dobacio. „Ma kakvi, onda treba isto i Glavnom kuvaru i  kuvaru koji je pripremao…“ – već su se javljali oponenti. Ubrzo je rasprava postala žučna, u najboljoj tradiciji naših tolerantnih argumentacija. Na kraju smo doneli Odluku da na sledećem zasedanju glasanjem odlučimo kako je trebalo da glasamo za izbor najboljeg jela, pa da onda ponovimo glasanje o tome, – ukoliko ne bude usvojenih amandmana.

Rešio sam da ih i za na sledećem plenarnom zasedanju razgalim nekom „trećom“ vrstom hrane,pa sam  pripremio kinesko jelo – sečunasku piletinu s kikirikijem.

Na sledećem zasedanju, taman pred početak, na Lacikinoj kapiji pojavile su se dve, nama od ranije dobro poznate komšinice. Baba Juliška, komšinica čelo bašte, i baba  Rožika, – od preko puta, molećivim glasom su pitale: „Deco, vi ste pravi  cirkus, bolji ste od skupštine na televiziji. Jel možemo mi opet malo da slušamo? Nećemo ulaziti“.

Ovaj događaj ostao je zabeležen u analima Udruženja kao jedina prilika kada je ženska noga dotakla među naših prostorija.

 

Pasta sa sušenim vrganjima

Pasta sa sušenim vrganjima

Pasta sa sušenim vrganjima 2

By Dubi Published: avgust 26, 2012

    Divan ukus šume

    Ingredients

    Instructions

    1. Pakovanje sušenih vrganja potopiti u pola čaše mlake vode i ostaviti da stoji. Zagrejati u loncu vodu za kuvanje testenine, blago posoliti i dodati u vodu kašičicu ulja. Sačekati da voda provri.
    2. Za to vreme naseckati pola glavice luka (ili jednu manju, ili beli deo dva stručka mladog luka), dva – tri čena belog luka i pola vezice peršunovog lista.
    3. Kada voda za pastu počne da kipi, ubaciti u lonac oko 300g testenine (to je otprilike 2/3 standardnog pakovanja). Odgovaraće bilo koja vrsta, a najbolji su pljosnati i široki oblici. Kuvati dva minuta kraće od uputstva na pakovanju (oko 5 – 6 minuta),
    4. U dubljem tiganju ili šerpi zagrejati ulje i prodinstati luk dok ne postane staklast, pa ubaciti beli luk i pola količine naseckanog peršunovog lista. Paziti da ne zagori. Nakon dva minuta dodati saft koji su pustili vrganji, a sve vrganje naseckati na sitnije komade i odmah ubaciti. Dodati soli po ukusu, pola kašičice bibera, malo suvog začina i kašičicu slatke aleve paprike. U to sipati tri kašike belog vina i ostaviti da kuva na jakoj vatri 3 – 4 minuta. Potom dodati čašu neutralne pavlake za kuvanje i ostaviti još da kuva 3 – 4 minuta.
    5. Šupljom kašikom ili kutlačom prebaciti testeninu iz lonca u tiganj sa vrganjima i dobro izmešati. Dodati pola kesice ribanog parmezana i promešati da se sve ujednači. Ako se saft previše zgusne, dodati mu kašiku – dve “pasta vode” iz lonca u kojem se kuvala testenina, ili malo neutralne pavlake. Probati ukus, po potrebi doterati i posuti preostalom količinom seckanog peršunovog lista.

    WordPress Recipe Plugin by ReciPress

    Peperonata

    Peperonata

    Peperonata 1

    By Dubi Published: maj 8, 2012

      Ljutkasti sataraš na italijanski način

      Ingredients

      Instructions

      1. Staviti makarone ili taljatele, ili drugu testeninu po izboru, da se kuva prema uputstvu, sa malo soli i ulja u vodi.
      2. Iseći 1 kg svežeg paradajza na kocke (ili pripremiti pelat iz konzerve). Iseći pola zelene i pola žute paprike babure na trakice širine pola cm. Jednu ljutu papričicu sitno iseći i očistiti od žilica, (ako niste ljubitelj ljutog) ili celu samo zaseći po strani neočišćenu (ako volite vrlo ljuto).
      3. Jedan veći ili dva manja luka i 2-3 čena belog luka iseckati sitno i prodinstati na umerenoj vatri. Kada luk postane staklast, dodati isečenu baburu i ubaciti ljut papričicu.
      4. Sve to propržiti dva – tri minuta pa dinstati još tri minuta dodavanjem oko 1 dl belog vina. Potom ubaciti paradjz i začinito solju, biberom, suvim začinom i kašičicom šećera. Ostaviti da kuva oko pola sata. Kada se preliv dovoljno zgusne, posuti bogato origanom i peršunovim listom. U preliv ubaciti 2 - 3 dl neutralne pavlake i sve dobro promešati.
      5. Testeninu ocediti i poslužiti na isti način kao špagete, preliti prelivom, pa parmezanom.

      WordPress Recipe Plugin by ReciPress