Jedan poziv…

 

Samo Nebo zna zbog čega se neke stvari dogode baš kad ne treba. Neke, doduše, nikada ne treba ni da se dogode, pa su Novi Počeci uvek još teži. Odluku o novom početku nije teško doneti, ali sprovesti je u delo…zahteva da se sa filozofskog nivoa Spoznaje pređe na nivo Primene u praksi. Hm….?

Moja istrajnost poslednjih nekoliko dana, nakon donete Odluke, svodila se na istrajno i uporno ugađanje sebi. „Hedonizam je omiljeni filozofski pravac većine zgubidana“,  rekla bi moja pokojna baba Livia, akademski slikar, đak peštanske Akademije tridesetih godina XX veka.

I tako, ništa novo osim postojećeg status quo: i dalje je Odluka figurirala kao aktuelna stvar, ali je ekstremni hedonizam sprečavao svaki nagoveštaj realizacije. Međutim, kako je vreme prolazilo, otkrio sam da hedonizam ima sasvim ograničene domete, i upravo je srazmeran dosadi do koje naposletku dovodi. Što više hedonizma, sve teže se oduševiš nečim sledećim.

Višestambena zgrada u kojoj sam živeo sastojala se uglavnom od studenata – podstanara, penzionera i ponekog sindikalnog lika. Što se mene tiče, svi su se sasvim neprimećeni provlačili kroz moje okruženje, izgužvanih lica, bezlični i sivi.

Jedan poziv menja sve… – treštala je muzika iz susednog stana. Prepoznao sam, naravno, Partibrejkerse, ali opet… spojene terase pregrađene glupim panelima nisu baš neka zaštita privatnosti. Imaju milion loših strana i ni jednu korisnu. Na primer, upravo su mi omogućile lično saznanje o tome koliko ozbiljno komšinica sa leve strane falšira. Ne ume, a voli, – što bi reko Lala. Zašto uvek oni sa najmanje sluha vole najviše da pevaju?

Sručio sam u gutljaj preostalu količinu Jim Beam burbona, odložio čašu, cviknuo giljotinom Cohibu No.3 rešen da se povučem sa poprišta tuge da ne bi postalo poprište rata. Nisam imao čast da upoznam komšinicu (komšije se uvek najređe upoznaju, zar ne?), a sad definitivno nisam imao želju.

Ali jedan poziv menja sve…– ovaj put je kanda još pojačala muziku.

Taman sam krenuo da stavim slušalice i zamrznuo se u pola koraka. Krik sa njene terase bio je suviše paničan i uplašen da bih ga smatrao falšem. Istrčao sam na terasu koja spaja – razdvaja. Gust, crni dim napao me je direktno u glavu, kao da ga telediriguje Rumunski Rogati, – Zmaj s kojim se čak i Hari Poter jedva izborio.

Neke stvari se ipak dogode baš kad treba,- pomislio sam zlurado i samozadovoljno. Izraz pravednog trijumfa na mom licu prekinulo je zvonce na vratima.

Ili su klinci opet stavili selotejp na zvono, ili ću sad nekog patosirati – mumlao sam dok je Zvono upravo ulazilo u Ginisovu knjigu rekorda u kategoriji Izdržljivost na udar tupim predmetom.

Ne gledam nikada kroz špijunku, ali zato otvaram vrata izvežbanim rezantnim pokretom. Komšinica je zurila u mene, ali je rukom i dalje tukla po zvonu.

„Gde gori komšinice?“ – bilo je to više retoričko pitanje. Prilika je bila stopostotni zicer, pa zašto ne bih zabio tricu.

„Kod mene u stanu“, reče unezvereno – „Roštilj na terasi“.

Vidim, ovo neće završiti na filozofskom nivou spoznaje, moraću nešto i da preduzmem.

Stan joj je bio u sred velikog spremanja.  Kofe i krpe, kućna hemija…. Na terasi, masna krpa kojom je očigledno htela da izriba već potpaljen roštilj gorela je bogatim, postojanim i smrdljivim dimom.

„Imate li suvu krpu i neko alkoholno piće“ – pitao sam. U trenutku je donela veliki frotirski pokrivač i flašu domaće viljamovke. Bacio sam frotir preko plamena i teatralno legao preko njega. Normalno, bez dotoka vazduha vatra se sama ugušila. Gledala me je kao da sam upravo spasao Zemlju od invazije Klingonaca.

„A alkohol?“

„Za vatrogasca“, rekao sam i otpio dva dobra gutljaja.

Prvi put sam je pogledao. Imajući u vidu olakšavajuće okolnosti – maramu oko glave, kecelju, papuče, gumene rukavice… presuda bi mogla da glasi čak i „ćetiri plus“.  Gledala me je u šoku. Nisam mogao da provalim da li me smatra budalom ili muškarčinom. Šok je prešao u zabezeknutost, pa u radoznali pogled, pa u stidljiv osmeh.

„A Vi ste komšija, vatrogasac?“ Još jedan zicer. Ali, nisam imao volje za sprdnjom.
„Nisam. Praktično znanje naučeno na ratištu“. Još dva gutljaja.
„Vi ste moj heroj“ rekla je gledajući me direktno u zakrvavljene oči. „Možda sam uništila roštilj, ali da znate, nema bolje kuvarice od mene. Spremiću nešto začas“.

Rakija je već počela da mi zapinje, a glad opasno da napada. Za divno čudo, koliko je bila smotana sa roštiljem toliko je bila spretna u kuhinji. Bez marame, kecelje, presvučena i obuvena iznela je poslužavnik sa nečim nedefinisanog oblika privlačnog mirisa. Videlo se da je u pitanju testenina ali je nekako postigla da izgleda kao sa Burdinih fotki. Ne oklevajući, protivno svim bontonskim i hedonističkim načelima, navalio sam na jelo.

„Glad je najbolji kuvar“ – otelo mi se bez namere.

„Ja se ne zovem Glad. Ja sam Slavica“ reče ozbiljno. Podigao sam glavu od jela želeći da kažem nešto što bi ispravilo moju nespretnu izjavu. Na sreću, umesto toga ona je obišla oko stola, nagnula se i podarila mi dug, sočan poljubac zahvalnosti. Jedan od onih da ti se odvežu pertle. Poljubac za pamćenje. Ne bih se ja opirao, ali „Osnovna načela gurmanluka“ (drugo posleratno dopunjeno izdanje) nalažu da dobro jelo ne treba ostaviti da se hladi (osim ako nije tako preporučeno), pa sam ipak agilno nastavio da tamanim koso sečene makarone, tzv. penne.

Dok sam završavao, iznela je na tanjiru nekakve medaljone od čijeg mirisa mi se trenutno zavrtelo u glavi, propraćene rezancima od povrća i divnim pečenim krompirom kao prilogom..

„Vidim Slavice, da će ovo biti početak jednog divnog prijateljstva“, citirao sam čuvenu završnu scenu iz Kazablanke hvatajući daha. Nije baš bila Ingrid Bergman, njen stančić nije bio Rikov bar, ali sam se ja te večeri osećao baš kao Hemfri Bogart.

Naravno, iskamčio sam i recepte. Penne sa pečurkama i parmezanom bile su savršene. A tek medaljoni… Na kraju, nisam uspeo ni da ih pojedem, a već je iz rerne vadila slatkiš „na brzaka“. Stvarno je znala da kuva.

 

Rezanci od povrća

Rezanci od povrća

rezanci od povrća

By Dubi Published: avgust 23, 2012

    Savršen i atraktivan prilog

    Ingredients

    Instructions

    1. Opran i neoljušten krastavac iseći uzdužno na četvrtine i odstraniti semenke. Tikvicu oljuštiti, iseći uzdužno na četvrtine i odstraniti semenke. Crvenu papriku očistiti od peteljke i koštica, šargarepu oljuštiti.
    2. Krastavac, tikvicu i papriku iseći nožem na tanke dugačke rezance. Šargarepu obraditi ljuštilicom skidajući slojeve u dugačke trake. Beli deo praziluka raseći uzdužno na četvrtine i seckati na trake.
    3. U tiganj sipati 2 kašike ulja. Rezance od povrća ubaciti po redosledu tvdoće: papriku pržiti minut, pa ubaciti praziluk i krastavac pa pržiti minut. Onda ubaciti šargarepu i tikvice i sve pržiti još 3 minuta. Dodato so, biberi malo suvog začina po ukusu.

    WordPress Recipe Plugin by ReciPress

    Penne sa sirom i tartufima

    Penne sa sirom i tartufima

    makarone

    By Dubi Published: avgust 23, 2012

      Oštrina parmezana i šumski ukus tartufa

      Ingredients

      Instructions

      1. U jako zagrejani tiganj usuti 4 supene kašike maslinovog ulja. Prodinstati pola glavice seckanog crnog luka i nekoliko sitno naseckanih čenova belog luka.
      2. U lonac sa malo ulja i soli staviti penne da se kuvaju prema uputstvu sa kese. Skuvati da budu "al dente", a ne raskuvane.
      3. Za to vreme, dodati belo vino luku i ostaviti malo da krčka (alkohol će ispariti, a ostaće ukus vina). Dodati 2 kašike neutralne pavlake, so, biber i suvi začin.
      4. Skuvanu pastu ubaciti u sos kasikom za testo, dodajući malo pasta vode. Dobro promešati, dodati parmezan i začinske trave po ukusu.
      5. Napomena: u nedostatku tartufa, odlična zamena su sitno sečeni šampinjoni izdinstani na luku. Nakon dinstanja nastaviti recept sa dodavanjem belog vina i dalje kako sledi.

      WordPress Recipe Plugin by ReciPress

      Skandinavski krompir

      Skandinavski krompir

      Skandinavski krompir 3

      By Dubi Published: avgust 23, 2012

        Najlepši krompir iz rerne

        Ingredients

        Instructions

        1. Birati veće, jedanke, okrugle ili jajaste krompire. Računati 2 - 3 krompira po osobi. Oljuštiti krompir, preseći ga uzdužno po polovini. Zarezati nožem 3-4 poprečna reza od gore do pola visine krompira, da se naprave uski džepovi. Zagrejati rernu na 180 stepeni.
        2. Polutke poslagati u blago nauljenu tepsiju. Svaku polutku dobro posoliti i začiniti biberom i suvim začinom. Potom svaku orositi prstohvatom slatke aleve paprike pa poprskati sa par kapi ulja.
        3. Peći krompir u rerni oko 45-60 minuta (zavisno od veličine) dok ne dobije zlatnu pokoricu. Izvaditi i u svaki prorez staviti listić belog luka i posuti ruzmarinom. Višak belog luka ostaviti u tepsiji, odličan je kratko pečen. Peći krompir još 7-8 minuta.

        WordPress Recipe Plugin by ReciPress

        Medaljoni u sosu od pečuraka

        Medaljoni u sosu od pečuraka

        medaljoni-1

        By Dubi Published: avgust 23, 2012

          Klasik sa kojim se ne možete obrukati

          Ingredients

          Instructions

          1. Svinjske šnicle od buta (ili teleće) istući kuhinjskim batom da budu tanke. Začiniti ih sasvim blago, sa malo soli i bibera. Naseći luk, beli luk i šampinjione.
          2. Naseckani luk i beli luk prodinstati na malo ulja. Kad postane staklast, ubaciti šampinjone i doliti pola dl belog vina. Ostaviti da kuva.
          3. Za to vreme kesicu krem čorbe od pečuraka otvoriti i instant prah iz kesice presuti u plitku posudu. Svaku šniclu dobro uvaljati u prah krem čorbe od pečuraka.
          4. Šnicle poslagati ili u nauljenu tepsiju za rernu ili ubaciti u kesu za pečenje pa u rernu. Naliti neutralne pavlake za kuvanje. Peći u rerni na 180 stepeni oko 25 - 30 minuta.
          5. Izvaditi iz rerne na tanjir. Dinstane šampinjone preliti preko mesa i pomešati sa saftom iz rerne. Ukrasiti sveže naseckanim peršunovim listom ili secaknim vlascem i kolutovima luka.

          WordPress Recipe Plugin by ReciPress

          Tropical heat

          Tropical heat

          Tropical Heat

          By Dubi Published: avgust 23, 2012

            Pet minuta pripreme i pet minuta u rerni

            Ingredients

            Instructions

            1. Metalni pleh za pečenje staviti u rernu na najvišu pritku, a rernu zagrejati na najjače.
            2. Aluminijumsku foliju iseći na kvadrate od 20 - 25 cm po stranici, za svaku osobu po jedan. Sredinu svakog kvadrata premazati puterom. Preko putera položiti kolut ananasa, 3-4 kriške pomorandže (ako je sezona i nekoliko kriški mandarina). Dodati kolutove banane iste debljine i par kriški kivija (opciono). Sve to posuti žutim šećerom i cimetom - po ukusu, pa odići krajeve folije da se dobije oblik paketića. U svaki paketić sipati 1 kašiku ruma (ili drugog likera po ukusu). Paketiće dobro zatvoriti (zavrnuti vrh) da tečnost ne iscuri.
            3. Izvaditi pleh, poslagati paketiće i peći u rerni 5 – 6 minuta. Izvaditi, ostaviti da se prohladi.
            4. Poslužiti na tanjiru ili u činijici sa kuglom sladoleda ili šlaga.

            WordPress Recipe Plugin by ReciPress