„Looking For The Summer“, pevao je Chris Rea prvi bis sa bine pravo ispred mene. Žmurio sam potpuno predat trenutku, svestan da se koncert uskoro završava.
„Koliko li je hektolitara viskija prošlo kroz to grlo?“ – čuo sam pitanje. Nesvesna da smo je čuli, mršava plavušica u „Easy Riders“ jakni derala se na uho svoje drugarice.
„Koliko god, s ovakvim glasom svaka bi mu dala“ glasio je odgovor krupne sisate crnke takođe u crnoj kožnoj jakni s nitnama.
Pogledao sam u vrh svojih „Manual“ kaubojki, samo da proverim imaju li još svojih 5-6 cm pete. Raskošni dekolte razjapio se u ravni mog pogleda. Ne samo da je bila višlja i krupnija od mene već i od mog kuma Miše, koji je stajao između nas i sa svojih 190 cm nije je zaklonio.
„Ma ne, on samo proguta šmirgl papir pre koncerta, inače bi pevao u horu bečkih dečaka“ čuo sam Mišu kako joj samouvereno objašnjava otkuda taj jedinstveni, raspuknuti sexy glas. Miša Čipe – prijatelj kojem sam i kum, DJ u vanvremenskoj kultnoj diskoteci „Točak“, muzički urednik na radiju, veliki poznavalac istorije rock’n’roll-a, duhoviti šarmer. Njen grohot se stopio sa aplauzom dok je zabacivala dugačku kosu. Miša mi uze tek otvorenu limenku Amstela iz ruke kao da je to najprirodnija stvar na svetu i pruži joj. Za trenutak mi se učinilo da mu je podarila pogled zahvalnosti ali već narednog trena praznila je limenku naiskap….
“Kakva žena” - reče on misao koju sam upravo pomislio. Rea je završio drugi bis (extended verzija “On The Beach”) i svi smo znali da je to kraj.
“Ima li mesta na motoru do kuće?” – Miša nije gubio vreme. Ako sad odu nikad ih više nećemo sresti.
“Ustvari, nama bi dobro došao prevoz do kuće” glasio je odgovor.
“Konačno će i mene primetiti” pomislio sam jer smo došli mojim kolima. Ali, kao da i dalje nisam postojao. Plavuša se neprimetno izgubila u gomili koja se tiskala ka izlazima, a Pivopija je već držala Mišu pod ruku i nešto mu govorila na uho.
Zvrjanje u džepu mojih iskrpljenih farki (“Li sa dva ee”) najavilo je SMS. Miša me diskretno obaveštava da bi proveo vreme do sutra sa Pivopijom pa pita “šta ćemo”. Predložio sam da je vodi kući u Novi Sad. Kako trenutno uživa blagodeti momačkog života i ima svoj stan, svakako bi tako imao kompletan ugođaj.
Očekujući njegov odgovor, nisam odmah registrovao da me je primetila (konačno). Umesto SMS, Pivopija mi se unela u lice i dubokim glasom rekla: “Možemo kod mene u Zemun pod uslovom da ti odeš po večeru”.
E sad, nije meni bilo teško da idem po pizzu ili burek. Ali ponos je proradio.
“Za troje ili četvoro?” pitao sam.
“Za dvoje” rekla je netrepnuvši.
Miša me pogleda molećivo iza njenih leđa. Izeš ga, kad pomažeš drugu u nevolji ne možeš cepidlačiti. Bilo mi je jasno da sam suvišan.
- “OK, ali onda ću barem da vam spremim pravo jelo”, – bio je način da bar malo sačuvam svoj ponos.
Predlog je usvojen. Dok sam vozio od “Arene” ka Zemunu listao sam recepte u glavi.
“Šta imaš kod kuće?” pitao sam.
“Kera, mačku, muziku i TV ” – rekla je ozbiljno. Onda se nasmejala opet onim grohotom i rekla “Bleso, zezam te samo. Hleba, putera i krušku. Možda još poneki ostatak„.
“Dovoljno za Majstora” bio je moj odgovor. Mislim da me niko nije ozbiljno shvatio. Stao sam kod prve piljare i kupio pakovanje šampinjona, kesicu parmezana i origana. Za divno čudo, imali su i bebi paradajza, pa mi se rodila dobra ideja. Uzeo sam pakovanje i daodao kesicu bosiljka. Biće dovoljno.
Ispostavilo se da Pivopija ima vrlo uredan stančić, lepo opremljen i snabdeven odličnim izborom muzike. Pijuckali smo pivo i pretresali utiske sa koncerta.
Nisu ni primetili da sam usput zgotovio večeru, dok nisam izneo tepsiju, tanjire i činiju pride
Šampinjoni punjeni začinskim puterom i parmezanom mirisali su kao poljsko cveće posle letnjeg pljuska. Pufnasti i sočni, videlo se iz aviona. Pored njih, na tanjiru još topao sir klizio je preko kruške na sendviču. A bebi paradajz, onako mali i crven kao trešnje, punjen zelenim, kao trava mirisnim začinskim sososm…Pivopija je zurila u tepsiju, pa u mene, opet u tepsiju, pa u mene. Sasvim dovoljna satisfakcija mom povređenom egu.
“Moj kum, da te upoznam” rekao je Miša.
Nikada mi nije ispričao kako se proveo, samo je rekao da su kruške i sir ubitačna kombinacija. Ali ga ponekad uhvatim da sprema punjene pečurke.
